O ZADACIMA ŽENSKOG RADNIČKOG POKRETA U SOVJETSKOJ REPUBLICI
Govor na IV moskovskoj opštegradskoj nepartiskoj konferenciji radnica 23 septembra 1919

Drugarice, vrlo mi je milo što mogu da pozdravim konferenciju žena-radnica. Dozvoliću sebi da se ne dotičem onih tema i onih pitanja koja sada, razume se, najviše uznemiruju ženu-radnicu i svakog svesnog čoveka iz trudbeničke mase. Ta najbolnija pitanja su - pitanje hleba i pitanje našeg položaja na frontu. Ali, koliko mi je iz novinarskih izveštaja poznato o vašim konferencijama, ta su pitanja ovde iscrpno izložili Trocki - o položaju na frontu i drugarica Jakovljeva i drug Sviderski - što se tiče pitanja hleba, i zato mi dozvolite da se tih pitanja ne dotičem.

Hteo bih da kažem nekoliko reči o opštim zadacima ženskog radničkog pokreta u Sovjetskoj Republici, kako o onim zadacima koji su vezani s prelazom ka socijalizmu uopšte, tako i o onim koji sada s naročitom upornošću izbijaju na prvo mesto. Drugarice, sovjetska vlast je još od samog početka postavila pitanje položaja žena. Meni se čini da će zadatak svake radničke države koja prelazi ka socijalizmu biti dvojak. I prvi deo toga zadatka relativno je prost i lak. On se tiče onih starih zakona koji su ženu stavili u neravnopravan položaj prema muškarcu.

Još vrlo davno pretstavnici svih oslobodilačkih pokreta u zapadnoj Evropi, ne samo u toku decenija, već i u toku stoleća, isticali su zahtev da se ukinu ti zastareli zakoni i da se žena izjednači s muškarcem pred zakonom, ali nijedna evropska demokratska država, nijedna od najnaprednijih republika nije uspela da to ostvari, zato što tamo gde postoji kapitalizam, tamo gde ostaje privatna svojina na zemlju, privatna svojina na fabrike i zavode, tamo gde se održava vlast kapitala, privilegije će ostati na strani muškaraca. U Rusiji se to moglo sprovesti samo zato što je tu od 25 oktobra 1917 g. uspostavljena vlast radnika. Sovjetska vlast je od samog početka stavila sebi u zadatak da postoji kao vlast trudbenika, koja je neprijatelj svake eksploatacije. Ona je sebi stavila u zadatak da uništi mogućnost eksploatacije trudbenika od strane spahija i kapitalista, da uništi vladavinu kapitala. Sovjetska vlast je nastojala da postigne to da trudbenici svoj život izgrađuju bez privatne svojine na zemlju, bez privatne svojine na fabrike i zavode, bez one privatne svojine koja je svuda, u čitavom svetu, čak i pri potpunoj političkoj slobodi, čak i u najdemokratskijim republikama, faktički stavila trudbenike u položaj bede i najamnog ropstva, a ženu - u položaj dvostrukog ropstva.

Još u prvim mesecima svoga postojanja sovjetska vlast, kao vlast trudbenika izvršila je u zakonodavstvu koje se tiče žene najodlučniji preokret. Od onih zakona koji su ženu stavljali u podređen položaj nije u Sovjetskoj Republici ostalo ni kamena na kamenu. Ja govorim baš o onim zakonima koji su specijalno iskorišćavali slabiji položaj žene, stavljajući je u neravnopravan a često čak u ponižavajući položaj, tj. o zakonima o razvodu braka i o vanbračnom detetu, o pravu žene da od oca deteta traži izdržavanje za to dete.

Baš u toj oblasti buržoasko zakonodavstvo, treba reći, čak i u najnaprednijim zemljama, iskorišćava slabiji položaj žene, učinivši je neravnopravnom i ponizivši je, i baš u toj oblasti sovjetska vlast od starih, nepravičnih za pretstavnike radnih masa nepodnošljivih zakona nije ostavila ni kamena na kamenu. I mi sada s punim ponosom, bez ikakvog preterivanja, možemo reći da osim Sovjetske Rusije nema nijedne zemlje na svetu u kojoj postoji potpuna ravnopravnost žena i u kojoj žena nije stavljena u ponižavajući položaj, koji se naročito oseća u svakodnevnom, porodičnom životu. To je bio jedan od naših prvih i najvažnijih zadataka.

Ako imate prilike da dolazite u dodir s partijama koje se neprijateljski drže prema boljševicima, ili ako vam dolaze do ruku novine koje se na ruskom jeziku izdaju u oblastima koje su zauzeli Kolčak i Denjikin, ili ako imate prilike da govorite s ljudima koji stoje na gledištu tih listova, vi od njih često možete čuti da optužuju sovjetsku vlast da je narušila demokratiju.

Nama, pretstavnicima sovjetske vlasti, boljševicima-komunistima i pristalicama sovjetske vlasti, stalno prebacuju da smo narušili demokratiju, a kao dokaz za tu optužbu iznose činjenicu da je sovjetska vlast rasterala ustavotvornu skupštinu. Na te optužbe mi obično ovako odgovaramo: ona demokratija i ona ustavotvorna skupština koje su nastale za vreme postojanja privatne svojine na zemlju, kada ljudi nisu bili jednaki među sobom, kada je onaj ko ima vlastiti kapital bio gospodar, a ostali, koji su kod njega radili bili njegovi najamni robovi, - takva demokratija za nas nema nikakve vrednosti. Čak i u najnaprednijim državama takva demokratija prikrivala je ropstvo. Mi, socijalisti, pristalice smo demokratije samo utoliko, ukoliko ona olakšava položaj trudbenika i ugnjetenih. U čitavom svetu socijalizam stavlja sebi u zadatak borbu protiv svake eksploatacije čoveka čovekom. Za nas istinski značaj ima ona demokratija koja služi eksploatisanima, onima koji su stavljeni u neravnopravan položaj. Ako se neradnicima oduzima biračko pravo, to i jeste prava jednakost među ljudima. Onaj ko ne radi, ne treba ni da jede. Na te optužbe mi odgovaramo, da treba poetaviti pitanje o tome kako se u ovoj ili onoj državi ostvaruje demokratija. Mi vidimo da se u svim demokratskim republikama proglašava jednakost, a u građanskim zakonima i u zakonima o položaju žene u pogledu njenog položaja u porodici, u pogledu razvoda braka, na svakom koraku vidimo nejednakost i ponižavanje žene, i mi kažemo da je to narušavanje demokratije, i to baš u odnosu prema ugnjetenima. Sovjetska vlast je više od svih drugih, i najrazvijenijih zemalja, ostvarila demokratiju time, što u svojim zakonima nije ostavila ničeg što bi ma i najmanje potsećalo na neravnopravnost žene. Ponavljam, nijedna država i nijedno demokratsko zakonodavstvo nije učinilo za ženu ni polovinu od onoga što je učinila sovjetska vlast još u prvim mesecima svoga postojanja.

Razume se, sami zakoni nisu dovoljni, i mi se ni u kom slučaju ne zadovoljavamo samo onim što govorimo u oblasti zakonodavstva; ali smo mi svršili sve ono što se od nas zahtevalo za izjednačenje položaja žena, i mi se time s pravom možemo ponositi. Položaj žene u Sovjetskoj Rusiji sada je takav, da s gledišta najnaprednijih država pretstavlja idealan položaj. Ali mi sebi govorimo da je to, razume se, samo početak.

Položaj žene, s obzirom na njeno bavljenje kućnim gazdinstvom još uvek ostaje veoma težak. Da se žena potpuno oslobodi i da stvarno postane jednaka s muškarcem, treba da postoji društveno gazdinstvo i da žena učestvuje u opštem produktivnom radu. Onda će žena zauzimati isti položaj kao i muškarac.

Razume se, ovde nije reč o tome da se žena izjednači u produktivnosti rada, u obimu rada, u njegovom trajanju, u uslovima rada itd., ovde je reč o tome, da žena ne bude ugnjetena svojim položajem u kućnom gazdinstvu za razliku od muškarca. Sve vi znate da čak i pri potpunoj ravnopravnosti ipak ostaje ona stvarna ugnjetenost žene, jer se na nju svaljuje čitavo kućno gazdinstvo. To kućno gazdinstvo, koje vodi žena, najvećim svojim delom je najneproduktivnije, najvarvarskije i najteže gazdinstvo. To je vanredno pipav rad, koji u sebi ne sadrži ništa što bi iole doprinosilo razvitku žene.

Težeći socijalističkom idealu, mi želimo da se borimo za potpuno ostvarenje socijalizma, i ovde se za ženu otvara vrlo veliko polje rada. Mi se sada ozbiljno spremamo da raščistimo tlo za socijalističku izgradnju, a sama izgradnja socijalističkog društva otpočeće tek onda kada se mi, pošto smo postigli potpunu jednakost žene, prihvatimo novog rada zajedno sa ženom, oslobođenom sitnog, zaglupljujućeg, neproduktivnog rada. Na tome ćemo imati da radimo mnoge i mnoge godine. Taj rad ne može dati tako brze rezultate, niti daje tako sjajan efekat.

Mi stvaramo uzorne ustanove, menze, jasle, koje treba da oslobode ženu od kućnog gazdinstva. I baš ovde najviše na žene pada rad oko uređenja svih tih ustanova. Treba reći da sada u Rusiji ima vrlo malo takvih ustanova koje bi pomogle ženi da se iščupa iz tog položaja kućne robinje. Njihov broj je ništavan, i oni uslovi, u koje je sada stavljena Sovjetska Republika, - i vojnički i uslovi snabdevanja, o kojima su vam ovde drugovi detaljno govorili, - ometaju nas u tome radu. Ali ipak treba reći da te ustanove, koje izbavljaju ženu iz tog položaja kućne robinje, niču svuda gde god za to postoji makar i najmanja mogućnost. Mi govorimo da oslobođenje radnika treba da izvrše sami radnici, a isto tako i oslobođenje žena-radnica moraju izvršiti same žene-radnice. Žene-radnice moraju same da se brinu o razvitku takvih ustanova, i ta delatnost žene dovešće do potpune promene njenog starog položaja u kapitalističkom društvu.

U starome kapitalističkom društvu, da bi se čovek bavio politikom, zahtevala se naročita sprema, i zato je učešće žena u politici, čak i u najnaprednijim i najslobodnijim kapitalističkim zemljama, bilo ništavno. Naš se zadatak sastoji u tome da politiku učinimo pristupačnom svakoj radnoj ženi. Od onog momenta kada je uništena privatna svojina na zemlju i na fabrike i oborena vlast spahija i kapitalista, zadaci politike postaju za radne mase i radne žene prosti, jasni i svima potpuno pristupačni. U kapitalističkom društvu žena je stavljena u takav bespravan položaj, da je njeno učešće u politici, u poređenju s muškarcem, ništavno. Da bi se taj položaj izmenio, potrebno je da vlast pripada trudbenicima, i tada će glavne zadatke politike sačinjavati sve ono što se neposredno tiče sudbine samih trudbenika.

A ovde je nužno učešće žene-radnice, ne samo partijke i ne samo svesne radnice, nego i one koja je van partije i koja je najmanje svesna. Ovde sovjetska vlast otvara ženi-radnici široko polje delatnosti.

Mi smo imali vrlo teških trenutaka u borbi protiv sila, neprijateljskih prema Sovjetskoj Rusiji, koje kreću u rat protiv nje. Nama je bilo vrlo teško da se borimo i u vojnoj oblasti - protiv onih sila koje protiv vlasti trudbenika kreću u rat, i u oblasti ishrane - protiv špekulanata, jer je nedovoljan broj ljudi, broj trudbenika, koji bi nam svojim vlastitim radom u svemu išli u pomoć. I ovde sovjetska vlast ne može ništa toliko da ceni kao pomoć ogromne mase nepartijki žena-radnica. Neka one znaju da je možda u starom buržoaskom društvu za politički rad bila potrebna komplikovana sprema, i da je to ženi bilo nepristupačno. Ali politička delatnost Sovjetske Republike postavlja kao svoj glavni zadatak borbu protiv spahija, kapitalista, borbu za uništenje eksploatacije, i zato se u Sovjetskoj Republici za žene-radnice otvara politička delatnost, koja će se sastojati u tome da žena svojom organizatorskom veštinom pomaže muškarcu.

Nama je potreban ne samo organizatorski rad u milionskim razmerama. Nama je potreban organizatorski rad i u najmanjim razmerama, koji i ženi pruža mogućnost da radi. Žena može da radi i u ratnim uslovima, kada je u pitanju pomoć vojsci, agitacija u njoj. U svemu tome žena treba da uzima aktivnog učešća, da bi Crvena armija videla da se o njoj brinu, da se za nju staraju. Žena tako isto može da radi i u oblasti ishrane - na raspodeli namirnica i poboljšavanju masovne ishrane, na učvršćivanju menza, koje su sada tako široko organizovane u Petrogradu.

Eto, u kojim oblastima delatnost žene-radnice dobija pravi organizatorski značaj. Učešće žena potrebno je i organizovanju krupnih oglednih gazdinstava, i u kontroli nad njima, kako ta stvar kod nas ne bi bila stvar pojedinaca. Bez učešća velikog broja radnih žena u tom poslu, on se ne može ostvariti. I žena-radnica potpuno može da se lati toga posla u smislu vršenja nadzora nad raspodelom i što lakšom nabavkom namirnica. Taj zadatak potpuno može da ispuni nepartijka žena-radnica, a međutim ostvarenje tog zadatka, najviše će doprineti učvršćenju socijalističkog društva.

Ukinuvši privatnu svojinu na zemlju i gotovo sasvim ukinuvši tu svojinu i na fabrike, i na zavode, sovjetska vlast teži tome da svi trudbenici, ne samo partijci, nego i nepartijci, i ne samo muškarci, nego i žene, učestvuju u toj privrednoj izgradnji. Ta stvar, koju je započela sovjetska vlast, može krenuti napred samo onda kada po čitavoj Rusiji umesto stotina žena uzmu u njoj učešća milioni i milioni žena. Onda će socijalistička izgradnja, u to smo uvereni, biti obezbeđena. Onda će trudbenici dokazati da mogu živeti i da mogu upravljati privredom i bez spahija i kapitalista. Onda će socijalistička izgradnja u Rusiji stajati tako čvrsto, da nikakvi spoljni neprijatelji u drugim zemljama i u samoj Rusiji neće biti opasni za Sovjetsku Republiku.