Džordž Buš Junior tokom svog mandata nezaustavljivo srlja u propast - uspeo je da se zameri svima: od islamskog sveta, preko anti-globalista do ekologa. Međutim, tek sada je napravio fatalnu grešku. Probudio je iz višegodišnjeg sna Public Enemy i time napravio dvostruku uslugu čovečanstvu - pop muzici je vratio njene superheroje a sebi zapečatio karijeru. Buš nema predstavu s kim se kači; u poređenju sa originalnim "liričkim teroristima" Al Kaida izgleda kao društvo mladih izviđača. "Proroci besa" su preživeli 4 predsednička mandata (uključujući i Bušovog oca) a ovakve razmažene bogataške sinove iz Teksasa Chuck D jede za doručak!

Revolverlution je vrlo značajan album jer predstavlja vraćanje korenima. Konačno je stigao odgovor za sve one skeptike koji su godinama otpisivali PE žaleći se kako više ne zvuče kao na It Takes A Nation… Ovo je nešto najbliže starom Bomb Squad zvuku što možete dobiti u današnje vreme. Revolverlution je nagrada za one tvrdokorne koji nikad nisu gubili veru, PE su nam uzvratili pakujući red novih pesama, red live verzija starih klasika i kao specijalno iznenađenje - par remixa koje su radili fanovi izabrani na konkursu preko interneta. Fanove političkog rap-a će posebno obradovati i gostovanje "crnog pantera hip hopa" Paris-a pred sam kraj albuma.

Album se otvara sa kratkim isečkom govora: "Our society is fucked up, they're fucking our brothers and sisters up….this shit aint by no god-damn accident". Od početka PE nam stavljaju do znanja da smo u ratu, a oni ne ostavljaju ranjenu braću iza neprijateljskih redova - Gotta Give The Peeps What They Need je prvi singl (uzgred, zabranjen na MTV-ju zbog svoje sadržine) koji nas kao u stara dobra vremena tera da uzvikujemo političke parole preko hipnotičkog ritma kongi i histeričnog gitarskog sempla. Ovog puta u pitanju su politički zarobljenici Mumia Abu Jamal i H. Rap Brown. Obojica veterani afro-američke borbe za oslobođenje još od šezdesetih, koji danas trunu u američkom zatvorskom sistemu pod optužbom za ubistva čuvara reda i mira. Slučaj Abu Jamal-a je poslednjih godina postao neka vrsta okupljajuće tačke za sve progresivne ljude i organizacije u Americi i PE sada gađaju pravo u centar mete upirući prstom na zloglasni "COINTELPRO" program koji je FBI pokrenuo šezdesetih godina prošlog veka s ciljem "neutralisanja" crnih vođa i razračunavanja sa narastajućim crnim pokretom.

Voljeni predsednik dolazi na tapet u apokaliptičnoj pesmi "Son Of A Bush". Najbolji način da se opiše tretman koji je Junior dobio ovde je ona narodna "……. sve po spisku". Chuck i ekipa inspirisani tvrdim gitrskim semplom i trejdmark sirenama redom izvlače leševe iz ormana teksaške naftaške familije - "he's a son of a bad man!" glasi refren a tekst kreće od afera sa kokainom iz Juniorove mladosti, preko Bušovog puta do Bele kuće popločanog sa 135 leševa pogubljenih zatvorenika u Teksasu dok je bio guverner (apsolutni rekord državnih smaknuća među svim američkim državama!), i do pokradenih izbora. Vrhunac je međutim udarac koji sigurno najviše boli - PE ismevajući ga podsećaju na špijunski avion izgubljen nad Kinom početkom Bušovog mandata koji američka vlada još nije dobila nazad. Ovo mini remek-delo se završava otvorenim upozorenjem - ni manje ni više - nego semplom iz Crvenkape! - gde devojčica tananim ali odlučnim, pretećim glasom kaže: "Ne plašim te se ja gospodine Veliki Zli Vuče. i nemoj da si maltretirao moje prijatelje i porodicu jer ću ih ja zaštiti!". PE se ne šale, Buš je sad obeležen za ceo život i samo je pitanje vremena pre nego što ga sustigne Chuck D-jeva voodoo kletva.

PE su konačno postali svesni svoje veličine i lako se nose sa njom. Na Revolverlution PE uglavnom sempluju sami sebe! Oslobodili su se opsednutosti "lokalnim" temama sa poslednjih par albuma - vezanim za obračun sa "mangupima u hip hip redovima" i ponovo okrenuli nišan ka izvoru - vladajućoj klasi! Chuck D je ponovo besan - mnogo besan, i traži osvetu.

Za sve one koji do sada nisu imali prilike da se suoče sa jednim od najmoćnijih i najpravičnijih vokala u istoriji rock'n'roll-a neka obrate pažnju na live verziju My Uzi Weights A Ton - ona predstavlja javni čas, davno izgubljene umetnosti komunikacije izmedju dee jay-a i emcee-ja. Flavor Flav standardno vileni svuda okolo, pomažući nam da svarimo Chuck D-jeve verbalne napade, a dobija i solo tačku na Can a Woman Make A Man Lose His Mind? Rehabilitovan je i Professor Griff koji pozamljuje svoje vokale i producira par ključnih stvari vraćajući zvuk PE gitare. Jedini koji nedostaje je čovek koji "priča svojim rukama" famozni - Terminator X; no novi dee jay Johnny 'Juice' Rosado igra ulogu mesije vraćajući u modu agresivni scratch i producirajući prvi singl - on je možda i najveće otkrovenje ovog albuma. Remiksi fanova zvuče zanimljivo, osim za Shut Em Down koji je blasfemičan.

PE su se konačno posle dugog putovanja vratili kući. Ima li boljeg trenutka za ono što čekamo već deceniju? Na proleće, svi na ulice - da dočekamo superheroje kako im i dolikuje - a do tada vežbamo da držimo pesnice u vazduhu dva sata bez prestanka i uzvikujemo nove parole uz Revolverlution - Free Mumia!