Intervju sa Professor Griff-om
Intervju sa Chuck D-jem

Posle koncerta Public Enemy u Hali sportova na Novom Beogradu (5. jun 2003.), Professor Griff je dao ekskluzivan intervju za Pobunjeni um, o stvarima o kojima ne možete čitati u mejnstrim medijima.

P.U.: Kako objašnjavate činjenicu da je Public Enemy postao globalni simbol otpora?

Griff: Mi govorimo univerzalnim jezikom. Stvari kroz koje prolazi neka osoba ovde u Beogradu mogu biti iste one kroz koje prolazi čovek u Kini ili Johanesburgu ili Sent Luisu. Puno puta možete se skoncentrisati na par stvari koje su nam svima zajedničke; a osnovna stvar koju svi delimo jeste činjenica da smo potlačeni. Vladari grade države zbog svoje koristi a ne za narod. Stvari o kojima je Malkolm X govorio pre trideset godina, još uvek su aktuelne i to je žalosno jer pokazuje da se stvari nisu puno promenile.

Moguće je da su nam tlačiteljii drugačiji. Nasi tlačitelj je beli čovek u Americi i čitav tamošnji sistem. Vaš ugnjetavač je ovdašnji brat tog belog čoveka, ali zajednička stvar nam je svima da smo potlačeni. Tako da nas nije briga koja je vaša boja kože dokle god ste ugnjeteni.

P.U.: Većina benda je odrastala šezdesetih u Americi. Koliko su stvari koje su se događale na ulicama, u to vreme, uticale na vaše stavove i muziku?

Griff: Ja sam odrastao u Njujorku. Šezdesete u Americi su bile veoma turbulentne, veoma nasilne, eksplozivne. Imali ste pokret za građanska prava, Martin Luter Kinga, Partiju Crnih Pantera, Naciju Islama, mnoštvo militantnih organizacija koje su otvoreno govorile o opresiji. Svako je govorio na svoj jedinstven način. Naravno da će ti prizori uticati na vas. Ne možete gledati kako ubijaju, policijski psi rastržu ljude na ulici, kako ih maltretiraju i da vas to ne pogodi. Gill Scot Heron je u to vreme govorio: "Revolucija neće biti prenošena preko TV ekrana", ali u ovom slučaju je bila. To se sve odvijalo ispred naših očiju na televiziji. Imali ste grupe poput Watts Prophets ili Last Poets koje su pevale o ovome na uglovima naših kvartova. Gledajući sve to kroz odrastanje, poželite da izađete i uradite nešto, ali bio sam jako mlad. Kada je moje vreme došlo, kada je došao red na mene da doprinesem borbi, ja sam to uradio kroz reči i muziku. Ključno pitanje je - šta sadašnja generacija radi da doprinese toj borbi? Public Enemy je na tom zadatku već godinama.

P.U.: Jedna od glavnih meta vaših tekstova su mediji. Kako bi ste ocenili način na koji se crni ljudi predstavljuju u američkim medijima danas?

Griff: Rastavite reč "m-e-d-i-a". Multi-Etnička-Destrukcija-Amerike. Njihova osnovna svrha jeste kontrola. Kontrola ljudskih umova. Istraživanja javnog mnjenja nam kažu da 63% Amerikanaca podržava Buša - glupost! Oni kontrolišu američki narod, zaglupljujući ga sapunicama, "talk show" programima, vrteći iste spotove u krug non stop, isečcima u vestima. To je definitivno kontrola, kontrola uma.

P.U.: Da li pravite razliku između Demokratske i Republikanske partije?

Griff: Ne! Ni trunku razlike. To je ista stvar. U pitanju su samo dva krila iste ptice.

P.U.: Kako ocenjujete trenutno stanje hip hop muzike u Americi? Postoji veliki rascep između onoga što se prikazuje u spotovima i onoga što se zaista dešava na ulici?

Griff: Neki ljudi to zovu "kulturološko ometanje". Ako gledate televiziju jedan sat, reći ćete da crni ljudi žive dobro. Imaju skupa kola i kuće i devojke, ali relanost je da ne živimo tako lepo. Mase crnih ljudi su siromašni, gladni, bez krova nad glavom, bez posla. A taj lik koji se vozika sav blješteći kroz kraj će biti opljačkan. Ne možeš da živiš među masama a da u svojim rimama promovišeš sve te stvari, to je opasno.

P.U.: Da li ste malo besni na bele liberalne medije koji su pisali hvalospeve na početku karijere a sredinom devedesetih, kada je vetar u hip hopu počeo da duva na drugu stranu, okrenuli vam leđa?

Griff: Ne. Ne osećamo se tako. Oni rade svoj posao. U to vreme su morali da urade to da bi skrenuli hip hop sa pravca kojim je išao do tada. Morate razumeti jednu stvar - crna Amerika je to uradila sama sebi; time što nije poštovala ostale delove sveta koji su se otvarali prema kulturi u to vreme. Crna Amerika se zatvorila u sebe; ali iza svega toga je stajao beli biznismen koji nas je vratio u stanje svesti "čamuge". Ako si govorio o zlatu, gangsteraju, guzama bio si isplaćen. Dokle god nisi govorio ništa politički- bio si OK. Morate razumeti da se to radilo sistematski. Ugovori su potpisivani samo sa takvim umetnicima.

P.U.: Može li se simbolično odrediti tačna godina kada se to prelomilo?

Griff: Hm… kada je Dr. Dre napustio NWA?

P.U.: Kada je potpisao za Death Row? Otprilike 92/93.

Griff: To je bilo to! Prodor "gangsta rapa" bio je izbljuvak u lice svima koji su hip hop kulturi do tada izgradili globalni respekt. Multinacionalne kompanije preotele su hip hop da bi uz pomoć njega prodavale vodu, patike, hamburgere, donje rublje. Oni nemaju nikakvo poštovanje prema hip hopu. Oni su ga preoteli, sažvakali i ispljunuli.

P.U.: Koliko je kriminalizacija sempla, kao osnovnog graditeljskog bloka rap muzike do ranih 90tih, doprinela degradaciji hip hopa?

Griff: Ovde se isto moramo osvrnuti na mladog belog biznismena. To je bio jedan od njegovih glavnih aduta. U isto vreme njegov brat je povećavao cene ritam mašina. Kupiš ritam mašinu, sempluješ i onda te odvedu na sud.Tako da sada moraš biti jako obazriv oko načina na koji stvaraš muziku. Danas nije moguće napraviti album tipa "It Takes a Nation Of Millions To Hold Us Back". To je bila umetnost! Ceo "Bomb Squad" zvuk koji je proslavio Public Enemy je bio baziran na semplovima. Sada smo primorani da se dovijamo. Ne želim da otkrivam svoje producentske tehnike, ali na primer sada semplujemo sami sebe. Odsviramo nešto uživo, zatim to snimimo i semplujemo sami sebe. To mu daje taj sirov, semplovani zvuk. Takođe filtriramo stvari, krijemo provlačeći ispod, izokrećemo, puštamo unazad - postoji mnogo tehnika koje možete koristiti.

P.U.: Bili ste jedna od prvih grupa koja je zagrebala ispod blještave površine sportske industrije zvane N.B.A. Utisak koji mi stičemo u drugim zemljama jeste da svi crnci igraju basket?

Griff: Naša vrednost se meri godinama koje možemo da igramo uspešno u N.B.A. ili N.F.L. Ostatku sveta se čini da svi crni ljudi ili pevaju, igraju ili se bave sportom. To je žalosno.

Gde su naši političari, profesori, naučnici, inžinjeri? Tako da se mi trudimo da razotkrijemo celu stvar; ali to je samo vrh ledenog brega, čoveče. Postoji toliko korupcije u Americi na svim nivoima, u sportu, zabavi, obrazovanju, sudstvu, sindikatima.

P.U.: Novi video spot "Gotta Give the Peeps What They Need" je zabranjen na M.T.V. stanici. Vaši rani spotovi nisu zabranjivani iako su bili podjednako kontroverzni. Kako objašnjavate ovo?

Griff: Ovo je veoma osetljivo vreme u Americi. Spomenuti u pesmi dva crna čoveka koji su muslimani i uz to su optuženi za ubistvo čuvara reda nije kontroverzno, to je opasno!

Ovo su kritična vremena. Jedino što mi kažemo jeste - dajte im fer suđenje. A ako si crn i još musliman u Americi, nema šanse da ćeš dobiti fer suđenje.

P.U.: Kruže priče kako se ime Public Enemy spominje u dokumentu koji se bavi zaštitom unutrašnje bezbednosti S.A.D.-a koji je početkom devedesetih F.B.I. prosledio Kongresu. Da li taj dokument zaista postoji?

Griff: Da, znam da postoji, ali ne znam mnogo o njemu. Poput programa koje je J. Edgar Hoover pokretao protiv raznih politilkih grupa šezdesetih - suština je ista. Mete su socijalno svesni umetnici koji mogu da pokrenu mase ljudi. Ako ne držite to pod kontrolom, mladi ljudi će imati inspiraciju da se pobune. Establišment svesno suzbija pozitivne rap pesme koju mogu da inspirišu mase. Ako želite da kontrolišete mase, ne smete dozvoliti takav opasan element među narodom. Ne smete držati državnog neprijatelja na ulici. Tako da ili ubijete državnog neprijatelja, ili ga zatvorite ili sabotirate.

P.U.: Ali kao što kaže Ice T : "Mi smo kao staro dobro čudovište, samo su nas učinili jačim".

Griff: Tako je! Mi ne umiremo mi se množimo! [smeh]

---

Ekskluzivan intervju Chuck D-ja za Pobunjeni um, nekoliko sati pred koncert.

P.U.: Upravo ste se vratili iz Moskve. To je bio prvi put da P.E. gostuje u tom delu sveta, kakve utiske nosite?

Chuck D: Mokva izgleda razrušena. Vidi se da je većina ljudi eksploatisana od strane uskog sloja bogatih i političkih vođa. Čini se da postoji ogroman, gigantski rascep između bogatih koji divljaju naokolo i siromašnih koji su primorani da se sami snalaze. To je divlji, divlji istok! [U ovom trenutku ceo bend počinje da opisuje scenu koja se desila ispred koncertne hale u Moskvi, gde je policija brutalno prebila mladića samo zato što je pokušao da se probije i zatraži autogram.]

P.U.: Kako objašnjavate činjenicu da je P.E. postao globalni simbol otpora?

Chuck D: Čovečanstvo, tj. većina ljudi na ovoj planeti je kontrolisana od strane manjine. Manjina kontroliše i eksploatiše čovečanstvo i zloupotrebljava svoju moć a P.E. se bori protiv toga. "Fight the Power" govori sve - ako ne možete dobiti jednak tretman od strane ljudi koji vladaju onda ćete se pobuniti protiv toga.

P.U.: Kako je odrastanje u šezdesetim uticalo na vaš pogled na svet?

Chuck D: Šezdesete su predstavljale kolektivnu borbu, u pitanju je bila kulminacija borbe koja se odvijala 40-50 godina tokom kojih su ljudi shvatili licemerje sistema, i u šezdesetima su rekli: dosta nam je!; nećemo više to da trpimo. Odrastajući u Njujorku bio sam svedok mnogih pokreta koji su eksplodirali u to vreme. Moji roditelji su bili vrlo socijalno svesni. [Chuck kreće da opisuje kako je njegova majka imala veliku afro frizuru...]

P.U.: Često ste isticali surovu prirodu šou-biznisa u kom se još od vremena jazz-a crni muzičari eksploatišu od strane belih biznismena. Za svak dolar koji umetnik zaradi, njegova izdavačka kuća zaradi bar deset. Jednom ste izjavili kako bi rado stali na čelo hip hop sindikata koji bi branio prava umetnika?

Chuck D: Da voleo bih da budem na čelu sindikata koji bi predstavjao hip hop umetnike, ali prvo umetnici moraju prepoznati da postoji problem. Moramo shvatiti da postoji potreba da se ujedinimo da bi se odbranili. Nažalost, ne mnogo hip hop umetnika prepoznaje problem. Nedostatak znanja o sebi nas ozbiljno ugrožava. Ako ne znaš ko si kao osoba, nećeš znato ko si ni kao muzičar a kamoli kako da se povezuješ sa drugima.

P.U.: Kako objašnjavate da je kritika dočekala Muse-Sick-N-Hour-Mess-Age album na nož. Činilo se kao da se P.E. pomalo izgubio sredinom devedesetih u hip hop svetu koji više niste prepoznavali?

Chuck D: Mi smo samo bili dosledni. Taj album je bio dosledan u smislu nekih stvari koje su morale biti rečene u tom trenutku. A to je bilo vreme kada je Bil Klinton nadirao i mediji su od nas očekivali da govorimo nešto što je bio standard, a standard je tada bio licemerje.

P.U.: Jedanput ste izjavli da je rascep između onoga što reperi govore u svojima rimama i prikazuju na spotovima i realnosti toliko širok da postoji opasnost da se mase pobune i očitaju im lekciju.

Chuck D: U nekim slučajevima to se i dešava. Prosečan umetnik voda okolo 15 telohranitelja sa sobom, baš smo jutros pričali o tome kako jedan od najpopularnijih umetnika trenutno ne može da ide nigde pošto mu je ucenjena glava. Busta Rhymes-ov džip je izrešetan nedavno. Tako da moraš da paziš kako se predstavljaš.

P.U.: Poznata je i vaša izjava da američka zastava za crnce u S.A.D. predstavlja isto što i nacistička zastava za jevreje.

Chuck D: Upravo tako, ali sada imamo toliko ispranih mozgova koji mašu američkim zastavama u svojim spotovima. Nakon 11. septembra mogli ste videti crne ljude koji nose američke marame, kače zastavice na kola, sećas se toga? [okreće se ka Griff-u.]

Američka zastava u getu - tja! [izgovara ironično dok vrti glavom.]

P.U.: Šta je potrebno da se desi da se hip hop vrati socijalno svesnim temama koje su ga odlikovale kasnih osamdesetih?

Chuck D: Prihvatanje globalne situacije. Ako ne vidiš globalnu sliku nikada nećeš biti u stanju da napraviš jasnu i preciznu ocenu hip hopa. Amerikanci nažalost ne znaju ništa o svetu oko njih, a ako nisi svestan tog sveta nikad nećeš moći da napreduješ. Ja trenutno vidim S.A.D. kao gigantski vakuum. U ostalim zemljama ljudi su svesniji svog okruženja, za razliku od Amerike gde ljudi nisu toliko svesni stvarnog sveta oko sebe koliko surealnog sveta reklama.

Dođavola! Šta je to? [Chuck je kroz prozor ugledao vazduhoplovni muzej pored beogradskog aerodroma. Ceo bend posmatra stare vojne avione koji su izloženi.]

Nadam se da su to N.A.T.O. avioni! [dobacuje jedan od članova S1W garde sa zadnjeg sedišta.]

P.U.: Bili ste jedan od prvih hiphop bendova koij je posetio Afriku. Kakve utiske nosite odande?

Chuck D: Toplina ljudi tamo. Posle te posete shvatio sam da Afrika predstavlja budućnost sveta, a budućnost Afrike je u crnim ljudima. Međutim, kako su ljudi obojene kože sve više eksploatisani i ugroženi epidemijama i glađu, Afrika bi mogla biti u opasnosti.

P.U.: Novi spot, "Gotta give the peeps what they need" je zabranjen na M.T.V.-u. Mnogi vaši prethodni spotovi su prikazivani iako su možda bili i eksplicitniji u osudi sistema. Gde vidite promenu?

Chuck D: "Hazy Shade Of Criminal" je takođe bio zabranjen. Tražili su od nas da izvadimo scene s početka u kojima smo prikazali bombardovanje i upad policije u prostorije M.O.V.E. pokreta u Filadelfiji.

U novom spotu mi spominjemo političke zatvorenike (Mumia Abu Jamal i H. Rap Brown). Sada su to lakše uradili zato što bend više nije u fokusu kao ranije. Bilo je teško ignorisati P.E. kada smo bili jedan od 25 bendova. Sada imate poplavu 300 bendova. To nema nikakve veze sa popularnošću već sa skretanjem pažnje. Tako da je hip hop omekšan sa ubacivanjem raznih elemenata koji su mu otupeli oštricu.

P.U.: U pesmi koju ste spomenuli - "Hazy Shade Of Criminal" relativizirate sam termin "kriminalac".

Chuck D: Pesma postavlja pitanje ko je u stvari kriminalac? Da li su to siromašni ljudi koji čine sitne prekršaje da bi preživeli ili ćete baciti pogled na vrh lanca ishrane i osuditi one koji prave zakone i dovode ljude u takvu situaciju na prvom mestu, tako da postoji vrlo tanka linija između kriminalaca i "dobrih momaka".

P.U.: Bili ste jedan od prvih bendova koji je zagrebao ispod blještave fasade N.B.A. lige.

Chuck D: Svet je stekao utisak da je za crnog čoveka dovoljno da zgrabi loptu ili mikrofon i automatski zaradi milione. To je napumpana slika projektovana širom sveta da bi se sakrile stvarne borbe sa kojima se hvataju u koštac crni ljudi. Te borbe su mnoge, a pogotovo crni ljudi bivaju do te mere uhvaćeni u taj surealni svet da ne mogu odmah da priznaju sebi činjenicu da to nije njihova realnost. Braća imaju običaj da kažu: "Sve je kul, Kobi Brajant je dobio 8 miliona - prema tome ide nam dobro". Šta pričaš, jebote - nije nam dobro! To što je Kobi dobio 8 miliona godišnje neće ti pomoći da ishraniš svoju porodicu! Ljudi bivaju uhvaćeni u tuđe realnosti, žive tuđe živote.

[Chuck počinje da se raspituje o Divcu i pita da li je Vlade dovodio neke N.B.A. igrače u Jugoslaviju. Glen Rice pada na pamet.]

Nadam se da jeste. I kada dođu ovde videće kulturu. N.B.A. igrači možda jesu bogati ali mnogi od njih su ograničeni. To sam govorio Fred Hausu [crni igrač koji je trenutno u Partizanu] sinoć kad sam ga sreo, rekao sam mu: iskoristi ovu priliku koja ti se ukazala da vidiš svet, popričaš sa ljudima, upoznaš kulturu. Kultura je ono što povezuje ljudska bića. Ona ukazuje na sličnosti i odbacuje razlike na stranu jer u suštini postoji samo jedna rasa na svetu - ljudska rasa. Možemo biti različite visine, debljine, puti ali rasizam je izmišljen od strane rasista sa razlogom. Možeš podeliti ljude i onda ih eksploatisati i dobiti ono što si zamislio. Ali moramo biti oprezni jer se i kultura može zloupotrebiti, postoji eksploatacija na bazi kulturoloških razlika, jezičkih razlika ili religije.

P.U.: Koliki je uticaj izvršio Rick Rubin na vaš zvuk u ranom periodu?

Chuck D: Vrlo malo ako ne računamo činjenicu da nam je napravio prostor da sami produciramo. On je bio soničan producent ali mi smo imali potpuno drugačiju ideju oko toga šta je "sonično". Poštovali smo njegov rad i kopirali smo neke od njegovih tehnika ali Rick Rubin nikada nije takao nijednu P.E. ploču. On je imao potpuno poverenje u nas da ćemo stvari obaviti kako treba.

P.U.: Ali Russel Simmons [tadašnji i sadašnji vlasnik Def Jam izdavačke kompanije i jedan od najbogatijih ljudi u hip hopu trenutno] nikad nije imao poverenja. Bio je vrlo skeptičan prema vašem zvuku.

Chuck D: Russel je totalni… .Za nas, Russel je… skroz u fazonu zašto gubiti vreme sa njim.

P.U.: Koje je vaše mišljenje o kriminalizaciji sempla koju je industrija nametnula hip hopu početkom devedesetih?

Chuck D: Sempl je jako bitan jer nosi zvuk nekog drugog vremena a najbolja muzička era bila je 1965-1975. U tom periodu smo imali akumulaciju mnoštva različitih žanrova do jedne tačke. Rock'n'roll je eksplodirao posle 10 godina, jazz je dostigao zenit, country i soul muzika su se simultano kretale u pravcu više muziciranja. Upravo je spoj svih tih muzika i novih proboja u samoj tehnici snimanja zvuka doprinelo toj zlatnoj eri. Kasnije su tehnike snimnja verovatno prevazišle samu umetnost muziciranja i nešto se izgubilo u procesu. Sempl je u rap muzici nadomestio nedostatak melodije i ujedno služio kao podsetnik; tako da kada su zakoni o semplovanju uvedeni oduzet je prelep nivo muziciranja i izbrisan zarad novih muzičara što ponekad funkcioniše ali nema šanse da jedan ili dva instrumenta zamene pet ili šest već snimljenih muzičara, posebno ako su snimljeni u isto vreme. U to zlatno doba praktikovali su da snimaju sve muzičare istovremeno, strpaju ih u jednu sobu, tako da su svirali zajedno ali su se takođe međusobno takmičili, to su nazivali "snimanje dok ne pukneš". Nikada zaista nisi znao šta će proizaći iz procesa snimanja. Zakoni o semplovanju su izbrisali veliki deo osećanja iz tog vremena koje je rap nosio. Između 1986-1992 imali ste sličan brilijantan period za muziku jer je došlo do sublimacije vrhunskog organskog vokalnog stila koji je koristio organsko muziciranje iz tog perioda u vidu semplovanja.

P.U.: Čini se da ste sa novim albumom, "Revolverlution", uspeli da vratite delić tog starog osećaja, tog zvuka o kome pričate?

Chuck D: Public Enemy sada snima ispod radara. Nismo vezani za veliku izdavačku kuću, nismo maltretirani od strane advokata, računovođa, tako da čak i ako iskoristimo sempl nismo u sistemu koji će prodati 3 miliona primeraka i samim tim nas dovesti u opasnost od tužbe. I mogu ti reći da uživamo u ovakvom načinu snimanja. Ne držiš više jedno oko na studiju a jedno na advokatu.

P.U.: Dobili ste svoju slobodu nazad.

Chuck D: Upravo tako. Ponovno osvajanje slobode izražaja je osnovni faktor našeg povratka poslednjih godina. Pravljenje albuma "Muse-Sick-N-Hour-Mess-Age" je bilo veliko, veliko maltretiranje upravo zbog zakona o semplu i timova advokata.

P.U.: Čini se da ste na internetu konačno našli slobodu da se izrazite zaobilazeći industriju. Za razliku od drugih velikih bendova ere poput Metallica-e, vi ste oberucke prihvatili MP3 i slobodu distribucije.

Chuck D: Slobodu distribucije i slobodu učestvovanja. Trudimo se da omogućimo svim ljudima da učestvuju u samom procesu pravljenja muzike. Tehnologija nam omogućava da se hiljade anonimnih producenata, repera uključe u ceo proces preko interneta. I naša on-line etiketa Slam Jamz pruža upravo tu priliku. Za Revolverlution smo okačili akapela verzije nekih pesama i zatim od fanova tražili da nam pošalju kako oni vide remikse istih. Neke od tih pesama su završile na albumu.

P.U.: Kružile su priče da će Chuck D zameniti Zack De La Roch-u kao frontmen grupe Rage Against The Machine?

Chuck D: To je smešno! Ne bih mogao da podnesem aktuelan super band. Rad sa P.E. je dovoljan za mene. To bi bila prevelika obaveza, na putu si trećinu godine, moraš da ideš na sve televizije, to mora postati tvoj život. Ja sam svoj život posvetio P.E. i trenutno to radim sa velikim uživanjem pošto ne postoji pritisak, možeš da se opustiš i praviš pesme koje želiš da praviš.