I tako je na kraju "gvozdeni diktator Balkana" pao za samo par sati. NATO bombe koje su unazadile zemlju decenijama nisu uspele da postignu ono što je nekoliko sati masovnih protesta, i iznad svega, odlučujući, mali deo industrijalne radničke klase koji se priključio studentima i opozicionarima i srušio režim na ulicama.

Strašna policija i armija koju zajednička moć NATO-a nije mogla da porazi srušile su se kao kula od karata.

Posmatrač vidi da revolucija postiže u minutama ono što opoziciono pričanje i pregrupisavanje nije uspelo da postigne u deset godina.

Ali ovde imamo revoluciju bremenitu kontra-revolucijom, zapadni novac se slivao u opozicionu kampanju, iako se Vojislav Koštunica, novi predsednik, deklarisao protiv NATO-a, i kao većina opozicije ima najreakcionarnije nacionalističke ideje.

Miloševićeva izborna manipulacija izazvala je pobunu, i sada će glavni cilj opozicije biti da zajaše tigra pobune i ponovo uspostavi kontrolu. Potez koji je više nego verovatno da će postići, bar za sada. Studenti i druge predominantno sitno-buržoaske snage koje su vodile revoluciju skoro slučajno su skliznule na "revolucionarni put". Primorani da to urade bezizlazom stvorenim zabludama o nepobedivosti kojima je Milošević sebi napunio svoj birokratsko-gangsterski um.

Odakle su došle ove zablude? NATO bombe ga nisu pomerile... Opozicioni protesti 1997. ga nisu pomerili... oni u 1991. ga nisu pomerili... i uvek je bio sposoban da neutrališe pomahnitale sitno-buržoaske opozicione lidere čas priključujući ih sebi, čas zastrašujući ih.

I nadasve je imao saglasnost proletarijata, koji nije nigde u blizini video dokaz o čudima tržišta na Balkanu. Naravno, razaranja od NATO bombi su poljuljala sve. Posle rata čak i najminimalniji ostaci staljinističkog planiranja su ličili na skromne poklone, zasenjene životom pod mafijaškim bandama povezanim sa "Slobinim" režimom.

Da bi stabilizovao Jugoslaviju zapad mora, i hoće dati stotine miliona, zajma naravno, ali ipak novca. Ovaj novac će primiriti buržoaziju i sitnu buržoaziju, koji će preuzeti privatnu imperiju Slobodana i njegovih bliskih saradnika. Njihov zakleti cilj će biti da uspostave utopijski san o "demokratiji slobodnog tržišta" na Dunavu.. Ali naravno, da citiramo Tolstoja o Krimskom ratu (istakao Trocki),

"lako napisan na papiru, ali su zaboravljene močvare kroz koje moramo ići"

Put u demokratsku buržoasku Srbiju će biti krvavi i pakleni košmar za narod u regionu. Iako zapad oseća da ih mora kreditirati, oni će investirati dovoljno da izgleda da tržište funkcioniše... bar za srednje i više slojeve... bar za kratko.

Radnici će brzo uvideti da neće dobiti ništa. Kako se medeni mesec bude završio, oživeće bauci prošlosti... Rat je imanentan Balkanskom regionu danas. Ništa manje od revolucionarnog ponovnog ujedinjenja Jugoslavije neće rešiti krizu na Balkanu. Zbog sećanja na Jugoslaviju radnici su oklevali da napuste đavola, znali su za opozicioni brzi put u kapitalizam.

Samo nezavisna organizacija radnika i najboljeg iz omladine može zadržati opozicione lidere od uvlačenja zemlje dublje u ambis.

Možemo se nadati da će se revolucija držati svoga... da će odbiti da preda vlast buržoaziji i stvoriti nezavisnu organizaciju radnika i mladih. Biranje komiteta kontrole ili spasa. Takvi komiteti bi trebali da stvore konkretne planove za obnovu Jugoslavije, pod radničkom kontrolom i upravom... pružajući ruke svojoj braći i sestrama na celom Balkanu, i šire...

Možemo se nadati, a drugovi u Jugoslaviji mogu delovati, i da to i učine pre nego što se linč-mafija buržoaske reakcije i mafijaških bandi, obruše na "crvene", i jure ih kao "Slobodanovu podršku" dok su oni ti koji će prigrabiti njegovo carastvo za sebe...

Potres nebesa opet je dokazan kao JEDINI efektivan put u transformaciju... ali samo radnici delujući sopstvenim metodama i njihovom sopstvenom demokratskom snagom mogu sprečiti da potres nebesa otvori kapije pakla.