Koliko nisko može da padne čovek pod čijom šapom je celokupan obrazovni sistem, čovek koji je simbol obećanih reformi, čovek od koga zavise uslovi studiranja sadašnjih i budućih generacija? Licemerju ministra Gaše Kneževića nikad kraja!

(ministrova izjava povodom njegovog imenovanja za počasnog profesora BK univerziteta, 16. april 2002.):
"Bogoljub Karić i BK Univerzitet nisu iste stvari. BK Univerzitet je jedna obrazovna institucija koja pokušava da se izbori za svoje mesto pod suncem. Ja sam otišao tamo da bih njima rekao kakva je strategija srpske vlade u odnosu na obrazovanje, i rekao sam im da niko neće imati protekciju, ni državni ni privatni, da su zbog svoje veličine fleksibilniji mali, privatni univerziteti u odnosu na državne, ali da će ova država da postavi standarde i da traži garanciju kvaliteta.
Što sam prihvatio članstvo u Alumni asocijaciji, to je znate, kao kada vas neko pozove da budete kum, da li vam je lako da to odbijete? Hajde malo pošteno da razmišljamo. Ja nisam znao da će mi oni to ponuditi, a i da sam znao, pitanje je da li bih odbio."

Šta će BK Univerzitet dobiti zauzvrat od ministra? I koliko ćemo mi to platiti iz državne kase? Platićemo smanjivanjem broja studenata koji se finansiraju iz budžeta, astronomskim cenama školarina... a sve to kako bi privatni univerziteti bili "konkurentniji" državnim.

Možda ministar i nova vlast mogu da oproste Kariću i ostatcima starog režima, da se nagode sa njima i podele plen od pljačke ovog naroda, ali mi, studenti, ne možemo i nećemo! Odakle im kapital za osnivanje privatnih obdaništa, gimnazija i univerziteta u vreme kada su ljudi radili za platu od 5 maraka?!

"Reforme" koje ministar i njegovi ljudi pokušavaju da sprovedu nisu promene na bolje, one su put u ambis! Studenti nisu mesecima i godinama marširali ulicama i demonstrirali protiv Miloševića i svega što je on predstavljao da bi:
- bili razvrstavani u platne razrede (sufinansirajući, samofinansirajući),
- plaćali školarine po nekoliko hiljada evra,
- plaćali desetine evra za udžbenike trećerazrednog kvaliteta,
- plaćali parče papira za prijavu ispita deset i više dinara,
- sedeli u prepunjenim salama, laboratorijama bez opreme,
- išli na berzu rada jer su bili "ispod crte" na prijemnom ispitu...

To je sve što je do sada urađeno od "reformi". I sudeći po onome što ministar priča i radi, po usvojenom zakonu o univerzitetu, sa napadima na studentska prava se tek počelo. Dok se kuka kako država nema novca za obrazovni sistem, troše se desetine i stotine miliona evra na policijske automobile i jačanje represivnog policijskog aparata. Koga se oni to plaše? Studenata i radnih ljudi, jer vlast sklapa saveze sa krupnim kapitalom i kriminalom!

Studenti imaju pravo na:
- besplatno studiranje za sve,
- kvalitetne udžbenike, smeštaj i ishranu tokom studija,
- učestvovanje u odlučivanju o svim pitanjima koja ih se tiču...
Koja je onda alternativa? Potražite je na internetu: