Make your own free website on Tripod.com
POBUNJENI UM - web magazin


GLOBALNA HUMANITARNA KRIZA:
Svetska statistika
datum: 18/08/99


Evo nekoliko činjenica iz UN Izveštaja o razvoju/UNICEF 1997 i WHO°, odabranih od strane urednika sajta Manufacturing Dissent.


40 milijardi dolara godišnje

Na 40 milijardi dolara godišnje je procenjen dodatni trošak dostizanja i održavanja dostupnosti opšteg obrazovanja svima, osnovne zdravstvene zaštite, reproduktivne zaštite za žene, adekvatne hrane za sve, i pijaće vode i odgovarajuće kanalizacije - što je manje od 4% zajedničkog bogatstva 225 najbogatijih ljudi na svetu.


Malo statistike

- 1.3 milijarde ljudi na svetu danas pokušava da opstane sa zaradom od 1 dolara na dan.
- 3 milijarde ljudi na svetu danas pokušava da preživi sa 2 dolara na dan.
- 2 milijarde nema elekričnu energiju.
- Neto vrednost 10 milijardera, deset ljudskih bića, je veća nego ukupni nacionalni dohodak četrdeset osam najsiromašnijih zemalja.
- Globalno, svaki pet čovek ne doživi 40-tu.
- Tri od četri čoveka u najsiromašnijim zemljama ne doživi 50. rođendan.
- Oko 300 miliona ljudi živi u 16 zemalja gde se životni vek smanjio između 1975. 1995.


Smrti u 1997.

Od 52,2 miliona smrti na globalnom nivou, 17,3 miliona su od infektivnih i parazitskih bolesti;15,3 su od bolesti krvotoka, 6,2 miliona od raka; 2,9 miliona od bolesti disajnih organa, i 3,6 miliona od loših uslova života. Vodeći uzroci smrti od infektivnih bolesti su bile manje akutne infekcije respiratornih organa (3,7 miliona), tuberkuloza (2,9 miliona), HIV (2,3 miliona) i malarija (1,5-2,7 miliona).


Kapitalistički holokaust

- Više od 15 miliona odraslih od 20 do 64 godine umire svake godine. WHO: "Većina ovih smrti je preuranjena, i mogle su biti sprečene."
- Jaz između najsiromašnije petine stanovnika sveta i najbogatije petine je porastao sa 30:1 u 1906. na 78:1 u 1994.
- 225 najbogatijih individua sveta, od kojih su 60 amerikanci sa totalnom imovinom od 311 milijardi dolara, imaju zbirno preko 1 triliona dolara - što je ravno godišnjem prihodu najsirmašnijih 47% cele svetske populacije.
- Otpis duga za 20 najvećih zemalja "dužnika" Trećeg sveta bi iznosio od 5,5 do 7 milijardi dolara, koliko košta par stelt bombardera.
- Troje najbogatijih ljudi na svetu imaju imovinu koja prelazi zajednički bruto društveni proizvod 48 najnerazvijenijih zemlaja sveta.
- Microsoft korporacija zarađuje 34 miliona dolara na dan. Ovoliko sub-Saharska Afrika plaća svakog dana kroz otplatu duga (kamate i otplate kapitala).
- Cena ostvarivanja osnovnih ciljeva u Africi za zdravstvo, ishranu, obrazovanje i planiranje porodice bi bila oko 9 milijardi dolara godišnje.
- U 1996. sub-Saharska Afrika je platila razvijenom svetu 13,4 milijarde dolara, uključujući 9,5 milijardi u novim zajmovima i 2,6 milijarde od pomoći (23% svih odobrenja). Skoro četvrtina pomoći Africi jednostavno ide na otplatu dugova.
- Zemlje u razvoju plaćaju 270 milijardi dolara kroz otplatu duga - 60 dolara po osobi. Ova cifra je porasla sa 160 milijardi u 1990.
- Imovina koju kontrolišu 200 najbogatijih individua je veća nego bruto društveni proizvod celog afričkog kontinenta, na kome živi 600 miliona ljudi.
- Amerikanci troše 8 milijardi godišnje na kozmetiku - više od 2 milijarde dolara godišnje više nego što je procenjeno da je potrebno za osnovno obrazovanje za ceo svet.
- Evropljani troše 11 milijardi godišnje na sladoled - 2 milijarde više nego što je procenjeno da je potrebno za pijaću vodu i kanalizaciju za celokupnu svetsku populaciju.
- Švedska i Sjedinjene Države imaju 681 i 626 telefonskih linija na 1.000 stanovnika, respektivno. Avganistan, Kambodža, Čad, i Demokratska Republika Kongo imaju jednu liniju na 1.000 ljudi.
- 40% Rusa sada živi u siromaštvu.
- Gosp. Knight, direktor Nike korporacije ima 5,2 milijarde neto vrednosti.
Da bi došla do te sume, Kineskinja mora da radi u svojo fabrici 9 sati na dan, šest dana nedeljno, tokom sto vekova.
- 16 milijardi koje Britanija troši na 232 nova Eurofigter-a bi otpisalo ceo dug južne Azije i sub-Saharske Afrike.
- Nike plaćaju Majklu Džordanu 20 miliona dolara godišnje da reklamira Nike patike, što je više od godišnjeg prihoda 30,000 azijskih žena koje rade u proizvodnji ovih patika.


SAD statistika

- Između 20 i 30 miliona Amerikanaca pati od gladi (Kongresni centar za ishranu, 1995.)
- SAD imaju najveću smrtnost novorođenčadi, AIDS-a, nesreća na putu, trovanja pesticidima, ubistava, prijavljenih silovanja, hapšenja i proizvodnju štetnih materija, veću od Švajcarske, Japana, Danske, Norveške, Nemačke, Austrije, Francuske, Finske i Kanade (Svetska banka, Izveštaj o razvoju, 1994).
- Sjedinjene Države su najbogatija zemlja na planeti, a imaju najveći disparitet dohodaka... 60% svih poslova u SAD od 1979 donose manje od 7.000 dolara godišnje (Fian Fact Sheet, Welfare by Corporations is Corporate Welfare).
- Sad, sa samo 5 puta većom populacijom od Italije, ima 150 puta više dece u pritvoru (UNICEF).

Deo globalnog prihoda koji ide najbogatijijih 20% i najsiromašnijih 20% svetske populacije:

Godina


1960
1970
1980
1989
Udeo najbogatijih 20%

70,2%
73,9%
76,3%
82,7%
Udeo najsiromašnijih 20%

2,3%
2,3%
1,7%
1,4%
Odnos najbogatiji/najsiromašniji

30:1
32:1
45:1
59:1

Tokom perioda od 1979. do danas, rast u prihodima je disproporcionalno išao ka vrhu. Donjih 60% populacije je u stvari doživelo pad realnih plata u dolarima u 1990. Narednih 20% su videli skromni rast. Stopa rasta dohodaka za 20% na vrhu je bila 18%. Dohoci najbogatijih 1% su skočili za 80%.


Britanska statistika

Od 1979 dohodak najbogatijih 10% je kontinualno rastao dok je za 10% najsiromašnijih konstantno padao. U 1992-93. 25% Britanaca - nekih 14.1 miliona ljudi - su živeli u bedi, od čega su većina žene.

Po Child Poverty Action Group iz Londona, oko 59% siromašnih ljudi su žene. Žene čine i do 70% radnika sa najnižim nadnicama i četri od pet žena ne radi puno radno vreme.


© Manufacturing Dissent 1999




° WHO - World Health Organization (Svetska Zdravstvena Organizacija)




[ na početak | sadržaj | o autoru | kontakt ]

POBUNJENI UM web magazin (www.come.to/crveni), kontakt: proleter@email.com
Svako korišćenje, kopiranje i distribuiranje materijala je dozvoljeno, izuzev u komercijalne svrhe. Molimo vas da sačuvate oznaku izvora sa koga je materijal preuzet.