Make your own free website on Tripod.com
POBUNJENI UM - web magazin


BRITANSKI TV PROGRAM
RAZOTKRIVA NATO LAŽI

autor: Fred Veston
datum: 29/01/00


Tokom NATO bombardovanja Srbije i Kosova propagandna mašinerija medija na zapadu, sa nekoliko časnih izuzetaka, poslušno je isticala frazu da je nužno koncentrisati vojne trupe devetnaest najmoćnijih nacija sveta, u cilju zaustavljanja "etničkog čišćenja" kosovskih Albanaca. Sve vesti su bile usmerene u pravcu opravdavanja svega što je NATO radio.

U to vreme mi smo objavili seriju članaka objašnjavajući stvarne razloge bombardovanja: nametanje strateških interesa zapadnog imperijalizma Balkanu. Kada smo pisali ove članke mi smo "išli protiv matice", posebno u zemljama kao što je Britanija gde je propaganda bila enormna. Mnogi pošteni radnici i mladi su možda bili zavedeni ovom propagandom i mogu nam čak zameriti što to nazivamo "propagandom", ali bez obzira na to, bila je propaganda.

16. januara ITV je emitovala dokumentarac Džonatana Dimblbija koji potvrđuje sve što smo govorili tokom bombardovanja. Šteta što je prikazana u nedelju uveče, i mislimo da je korisno naglasiti najznačajnije delove programa i citirati samog Dimblbija.


Da li je "dobro trijumfovalo nad zlim?"

Njegov cilj je bio da "otkrije da je stvarno izvojevana pobeda na Kosovu, da li je dobro trijumfovalo nad zlim." Dimblbi nam pokazuje kako je, u stvarnosti, bombardovanje uništilo osnovnu infrastrukturu neophodnu za civilizovan život, i Albanaca i Srba.

On opisuje K-for (UN snage) kao "vojno krilo kolonijalnog guvernera, poznatijeg kao Savet Bezbednosti Ujedinjenih Nacija", i pokazuje nam da samo prisustvo 50.000 NATO i UN trupa iz 23 različite zemlje sprečava novu eksploziju nasilja.


Razotkrivene NATO laži

Najinteresantniji delovi dokumentarca su oni gde Dimblbi razotkriva laži NATO-a. Svi se sećamo kako smo ubeđivani da je verovatno stotine hiljada kosovskih Albanaca masakrirano od strane srpskih snaga. U jednoj sceni vidimo iskopane leševe ubijenih, i komentar Dimblbija je: "ranih dana rata, da bi se opravdalo bombardovanje Beograda, NATO je podgrevao spekulacije da su masakri na Kosovu apokaliptični po veličini. Ali po dosadašnjim dokazima, sa jedva preko 2000 otkrivenih tela, izgleda da će konačna cifra biti daleko niža nego tvrdnje u vreme ratne propagande."

Naravno, ubistvo i jednog nedužnog civila je nopravdano, ali kao što on kaže: "u poređenju sa zločinima počinjenim drugde u svetu, ubistva na Kosovu, iako užasna, očigledno su bila umerenog nivoa, i bar za mene, dubiozan pretekst za pretvaranje najvećeg dela regiona u ruševine." Kao što ističe, poruka koju je trebalo progurati je: "Nešto mora biti učinjeno. I to odmah!"


Provokacija u Rambujeu

On ističe kako je tzv. Sporazum iz Rambujea bio sročen tako da ga ni jedna zemlja ne bi prihvatila. Dimblbi kaže da je u Rambujeu, NATO dao "uzmi ili ostavi ultimatum" koji je uključivao autonomiju za Kosovo i referendum o samoopredeljenju za tri godine, priliku za kosovske Albance da dobiju potpunu nezavisnost.

Kao što ističe, "i najmanja šansa da se postigne sporazum je konačno propala kada su saveznici u poslednjem trenutku ubacili klauzulu u Sporazum iz Rambujea kojim su dali NATO-u slobodu kretanja ne samo po Kosovu, već i širom Srbije, i kompletni imunitet u odnosu na jugoslovenski zakon. Srbija je odbacila NATO-ov ultimatum kao veliki prekršaj nacionalnog suvereniteta, potpuno svesna da to znači rat."

I šta sa argumentom koji su tako vatreno isticali NATO portparoli u to vreme, da je nužno da se spasu životi? Dimblbi objašnjava da "NATO nije imao mandat UN, što je predstavljalo prekršaj internacionalnog prava, koji su saveznici opravdali tvrdnjom da je svrha kampanje bila da se izbegne humanitarna katastrofa. Ali, daleko od toga da je bila izbegnuta - bila je pojačana. Kako je NATO intenzivirao napade na Srbiju, Milošević je ubrzavao etničko čišćenje na Kosovu. Ovo je upravo suprotno od onoga što je bombardovanje trebalo da postigne... NATO je očekivao da će Milošević pokleći pod vazdušnim napadima. Ali nije."

Dimblbi priznaje ono što smo mi isticali u to vreme. Jedino zahvaljujući ruskoj intervenciji sklopljen je sporazum. On takođe pokazuje da je povlačenje srpskih trupa "bilo daleko od rasula koje su predviđali NATO spin-doktori". On takođe objašnjava da je Milošević povukao svoje trupe tek pošto je "iznudio dve značajne koncesije": NATO nije više insistirao na pravu da uđe u Srbiju samovoljno, već je i odbacio obećanje o referendumu o nezavisnosti i potvrdio da je Kosovo "konstitutivni deo Federalne Republike Jugoslavije".


Da li je sve ovo moglo biti izbegnuto?

Po ovom pitanju Dimblbi daje najznačajniju izjavu u svom dokumentarcu: "Bio je to izuzetan kraj, i sigurno nije bezrazložno pitanje šta bi bilo da su isti uslovi koji su ponuđeni posle, nuđeni i pre rata. Da NATO nije insistirao na slobodi kretanja kroz Srbiju, i da je Miloševiću bilo rečeno da će Kosovo ostati unutar FR Jugoslavije, da li bi smo mogli izbeći svu tu bedu, krvoproliće i razaranje?"

I šta je sa "demokratskim" i "multietničkim Kosovom"? On se pita da li je Kosovo "slobodno" i odgovara da očigledno nije. On je posetio Prištinu i video da se događa etničko čišćenje srpske manjine i to veoma intenzivno. Posetio je bolnice i otkrio ne samo da je celokupno osoblje albansko, već da nigde nema srpskih pacijenata! Srpska populacija je previše uplašena da bi smela da se pojavi u bolnici. Prestrašeni su zbog zastrašivanja od strane OVK. U stvari, ono osoblje koje bi bilo spremno da pomogne Srbima bi rizikovalo svoje živote pred OVK.


Sada se Srbi "etnički čiste"

Dimblbi dalje objašnjava da se "od kraja rata odvija etničko čišćenje na Kosovu monstruoznog intenziteta, koje K-for ne uspeva da spreči, koje lideri NATO moralnog pohoda ignorišu,. i od kojeg zapadni mediji, bar najveći deo, skreću svoj pogled." On ističe da je 150.000 Srba, 75% originalne populacije, "očišćeno". Ostatak živi u enklavama, koje u teoriji "štiti" K-for. Kako on kaže, K-for je, u stvarnosti, paralisan i ne može sprečiti silovanja, ubistva i pljačku. Snimio je i jednu Srpkinju okja se sprema da napusti kuću u kojoj je živela 40 godina, i ona svoj bes na zapad izražava sledećim rečima: "Baš briga svet za nas!"

Cilj UN je bio da se formiraju lokalni policijski odredi, sačinjeni i od Albanaca i od Srba, ali to je nemoguće u datim uslovima. U isto vreme, kako objašnjava oficir britanske armije, postoji rizik da Albanci počnu da gledaju na NATO kao na neprijatelja. Albanci žele nezavisnost, ali NATO neće da im to dopusti, (kao što smo to već objasnili u našim člancima).


Kolonijalna diktatura

Šta je onda stvarna uloga NATO-a na Kosovu? Dimblbi potvrđuje ono što smo oduvek govorili: "umesto vlade, postoje K-for i UN. U suštini, to je kolonijalna diktatura, administracija koja je blagonaklona, ali i poseduje apsolutnu moć..." U "blagonaklonost" snaga koje su ubile preko 2.000 civila sigurno imamo sumnji! Ali u suštini ono što kaže je apsolutno tačno: ono što imamo na Kosovu je diktatura, NATO protektorat, čiji cilje da brani strateške interese zapadnog imperijalizma. On nije tamo da brani interese običnih ljudi, srpskih i albanskih radnika i seljaka.

OVK nije razoružana. Samo je mali deo oružija predat i NATO je nemoćan u pronalaženju preostalog naoružanja. Nacionalisti na obe strane su počinili užasne zločine protiv naroda Kosova. Ovo je stvorilo uzajamnu mržnju na obe strane.

Na kraju dokumentarca Dimblbi deluje kao da nema nade za Kosovo. On kaže: "Za mene nije bilo pobede ni dobra ni zla ovde, i za sada ima vrlo malo toga što bi se moglo slaviti... Svako ko misli da je ova avantura predstavljala trijumf etičke spoljne politike, ili model novog svetskog poretka, treba, verujem, da razmisli opet. Kako se čini, mi, tj. zapadni saveznici, ćemo biti ovde još vrlo dugo."

Dimblbi ima sve nedostatke liberalnog buržoaskog novinara. On ne vidi stvarne uzroke konflikta. Ali bar razotkriva dosta laži koje smo morali da slušamo tokom kampanje. On ukazuje na istinu. Naravno, sve ovo je prikazano mesecima nakon događaja, nedeljom uveče. Kada je stvarno bilo bitno, večernje vesti su nas bombardovale propagandom, ali bar možemo iskoristiti ovaj dokumentarac da pokažemo da su marksisti imali hrabrosti da kažu istinu i tokom bombardovanja, kada je bilo bitno.

Moramo takođe ići dalje od prostog odbacivanja laži NATO-a. Moramo ponuditi alternativu narodima Balkana. To se može postići jedino na bazi borbe za ujedinjenje radnika različitih nacionalnosti u zajedničku borbu protiv stvarnih neprijatelja, kapitalista, mafije i bivših staljinističkih birokrata, koji su svi odgovorni, koji su igrali na nacionalističku kartu da podele radnike duž etničkih linija, u cilju da lakše ostanu na vlasti. Stoga vam preporučujemo da pročitate, ili ponovo prelistate materijal koji smo objavljivali tokom samog bombardovanja.


London, 25. januar 2000.


[ na početak | sadržaj | o autoru | kontakt ]

POBUNJENI UM web magazin (www.come.to/crveni), kontakt: proleter@email.com
Svako korišćenje, kopiranje i distribuiranje materijala je dozvoljeno, izuzev u komercijalne svrhe. Molimo vas da sačuvate oznaku izvora sa koga je materijal preuzet.