Make your own free website on Tripod.com
POBUNJENI UM - web magazin


EMBRIONSKI FAŠIZAM U JUGOSLAVIJI I SVETU:
Od Patrika Bjukenona do Dragoša Kalajića
autor: Goran M.
datum: 06/04/01


Ko je mogao sanjati, pre nekih 8 godina, da će egzotična beogradska TV stanica simpatičnog naziva vremenom mutirati od avangardnog pionira nove srpske muzičke industrije i nadolazećeg fenomena "turbo-folk" kulture do svojevrsnog "CNN-a srpskih nacionalnih interesa". Rukovodeći se, valjda, krilaticom da je najveća greška Miloševićevog režima u poslednjih deset godina to što je pokleknuo pred raznim "albanskim i hrvatskim lobijima" i izgubio medijski rat u belom svetu, dnevno politički i informativni program već spomenute televizije, pokazuje tendenciju širenja. Potpuno bacajući u drugi plan svoj originalni kamen temeljac TV Palma "hrabro" preuzima ulogu parlamenta i mesta na kome će srpska desnica dobiti prostor (kao da ga nema dovoljno u drugim medijima!) da se iskristališe i po ko zna koji put redefiniše agendu famoznih "nacionalnih interesa". Tako smo imali prilike da u poslednjih par godina, pravo iz usta "srpske intelektualne elite" (uglavnom sitnih priperaka i bledih kopija originalnih jahača apokalipse - heroja matične Srpske Akademije Nauka i Umetnosti) čujemo da srednji vek i nije bio baš tako mračno doba kao što ga danas pristrasni istoričari prikazuju, kako Hazari, masoni, Jevreji i ostali vladari iz senke upravljaju našim životima, kako je islamski džihad u punoj ofanzivi, kako nas zavet Svetog Simeona još uvek obavezuje i kako su Albanci "evropski Talibani".

No, vratimo se sredjem veku - tom divnom "viteškom periodu u kome je Zapadna Evropa plenila svom jačinom" - po rečima jednog od najcrnjih bisera koji se po svom sjaju (naravno taj gospodin se nimalo ne libi da sebe promoviše kao srpsku elitu i intelektualca par exellence svetskih, pardon bolje reći EVROPSKIH manira) ipak izdvaja od stereotipnih mediokriteta koji već godinama svako veče u osam raskrinkavaju albansku narko-mafiju i Vatikan. Dragoš Kalajić se svojim dugogodišnjim trudom i zalaganjem probio na našem medijskom nebu. Od skromnih početaka i dva sata nedeljno, koje mu je gore spomenuta stanica velikodušno ustupila za kamen temeljac - geo-politički magazin "Mont-Blanc", do danas kada Kalajić gostuje u udarnim terminima informativnih programa svih televizija predstavljajući "autentičan glas opozicije" američkoj hegemoniji i DOS-ovoj politici. Prateći "Mont Blanc" prosečan Jugosloven je po prvi put imao prilike da se susretne sa čudnim i na prvi pogled nelogičnim miksom srpskog nacionalizma i konzervativne zapadno-evropske mitologije koji se na ovim prostorima nije javljao još od vremena Ljotića. Praćene francuskim pesmama trupe Republike Srpske su išle u akciju a taj lajt motiv je bio ispresecan srpskom trobojkom koja se vijori na vrhu Mont Blanc-a. Naime Kalajić je među prvima "uočio" da Radovan Karadžić (po Kalajiću poslednji evropski vitez) ne brani samo srpske grobove i ognjista u Sarajevu već istinske evropske vrednosti kojih su se odrekle sramne marionetske vlade Evropske Unije zbog kojih se još jedan od Kalajićevih milljenika - "veliki general De Gol" verovatno sad okreće u grobu (pretpostavimo, samo za trenutak, da uzrok njegovog prevrtanja nisu izmasakrirana alžirska deca). Dragoš Kalajić je među prvima u moru sličnih kvazi-intelektualaca sa patriotskom dužnošću uspeo da poveže čitav koncept "srBstva" sa istorijskim tendencijama i da mu da znatno dublju konotaciju od dotadašnjeg standarda Rim-Vizantija-Srbija-Pravoslavlje. Metafizička povezanost Fracuske i Srbije je srce Kalajićeve filozofije. Kao posebnu zaslugu pripisuje sam sebi aktivizam u Italiji za vreme NATO agresije na našu zemlju, gde je on uspeo da sam,snagom argumenata i šarmom evropske inteligencije pridobije italijanski auditorijum na "našu stranu" - uz to ne krijući da su mu domaćini bili, gle čuda, niko drugi nego ekstremna desnica (čitaj: italijanski fašisti). On se revolucionarnom retorikom sa gnušanjem suprotstavlja potrošačkom društvu i američkom kulturnom imperijalizmu. Oštro osuđuje Međunarodni Monetarni Fond, Svetsku Banku i njihove domaće promotere - DOS i G17+ izvrgava ruglu. Smatra da je svetski ekonomski sistem osuđen na propast i da naša zemlja ne može ništa dobiti otvaranjem tržišta. Na prvi pogled laik bi zaista mogao poverovati da Radoš Kalajić predstavlja istinskog borca protiv novog svetskog poretka i američke zveri. Da je njegova filozofija refleks nečeg najprogresivnijeg što se javilo u njemu tako bliskim evropskim intelektualnim elitama. Da su njegove ideje okvir i nagoveštaj budućeg otpora koji će se javiti među evropskim masama. No pogledajmo prvo šta je po njemu uzrok trenutne krize i što je još bitnije šta ovaj "mesija" nudi kao alternativu.

Po Kalajiću svetom trenutno vlada američka oligarhija koja potencira tzv. anglo-američki liberalni ekonomski pravac koji je u korenu američkog anti-evropskog, anti-hrišćanskog poduhvata. Amerika se ne libi da koristi, pored direktne sile, Albance, bosanske Muslimane, i mudžahedine u sred Pariza, drugim rečima islamski fundametalizam je trenutno jedno od glavnih pomoćnih sredstava (ranije je to bio komunizam) u cilju potpunog uništenja evropske kulture, misli i tradicije koja stoji kao glavna prepreka Jenki totalitarizmu. Američka popularna kultura takođe igra svoju ulogu u čitavoj shemi (poznat je Kalajićev podvig u Minimaksoviziji gde je uspeo jednu "zalutalu dušu" da odgovori od bušenja ušiju). Poseban problem, naravno, su sadašnje liberalne vlade u evropskim parlamentima koje su samo pioni u igri koju diktira Vašington.

Sa druge strane, kao alternativnu sliku sadašnjem haotičnom stanju on daje mističan prikaz i vraćanje starim, zaboravljenim evropskim idealima. Kalajić u pokušaju promovisanja "iskonskih vrednosti" zaranja što je dublje moguće i ide do tih granica da romantizuje srednjevekovni klasni odnos feudalca i kmeta izjavljujući da je to bio u suštini jedan harmonijski zastitnički odnos iz koga su obe klase profitirale !!! Fetišizirajući militaristički prikaz "jake Evrope" i ističući patrijarhalne društvene odnose kao vrhunac razvoja ljudskog društva Kalajić jednim krajnje reakcionarnim i nenaučnim stavom, krijući se iza borbe protiv američke hegemonije, zamagljuje oči i širi svoju demagogiju. Kao zamenu pogubnom "Aglo-Američkom" kapitalizmu Kalajić nudi ni manje ni više nego Anglo-Saksonsku verziju istog! Naime vraćanjem nazad i obuzdavanjem sadašnjeg neo-liberalnog modela, oslanjanjem na sopstvene resurse i etatizmom Evropa se može ponovo uzdići i time će izgleda svi naši problemi biti rešeni.

Ovdašnji liberali i "šampioni ljudskih prava" oličeni u raznim nevladinim organizacijama su potpuno zbunjeni ovom za njih krajnje novom pojavom. Kalajić se definitivno ne uklapa u njihovu viziju stereotipnog orijentisanog srpskog nacionaliste Miloševićevske ere. Ova desnica je daleko od Draškovićeve malograđanske pro-četnicke orijentacije čiji je ultimativni cilj Evropska Unija pod patronatom krune. Kalajićeva demagogija je krajnje populistička po svojoj prirodi i obraća se širokim narodnim masama a ne sitnom sloju beogradske publike sa predratnim pedigreom.

Kalajićevi stavovi za marksiste ne predstavljaju ništa novo niti revolucionarno. Istorija nas uči da su začeci fašističke ideologije u Evropi iznikli upravo iz krajnje nacionalističkih tendencija, podržavanih od strane matičnih buržoazija, koje su vremenom, kako je ekonomska kriza bivala sve dublja, dobijale sve militantniji i "revolucionarniji" prizvuk. Pa tako i danas, sa početnim znacima duboke krize svetskog kapitalističkog sistema, na političkoj sceni u razvijenim zapadnim zemljama se pojavljuju nove desne struje sa krajnje anti-sistemskom, kvazi-revolucionarnom retorikom. Žan Mari Lepen i njegov Nacionalni Front u Francuskoj , Jozef Hejder u Austriji, Patrik Bjukenon (predsednički kandidat Reformista na prošlim izborima) u S.A.D. samo su nagoveštaji pokreta koji će nesumnjivo rasti sa dubljom krizom i zaoštrenijom klasnom borbom. Sloveni su dakako oduvek jako brzo prihvatali "evropske trendove" u političkoj misli i tako je Rusija iznedrila sopstvenog bonapartističkog lidera, nama dobro poznatog, Žirinovskog, a mi?- Kalajić je manje-više "salonski tip" političara intelektualca i teško je očekivati da bi mogao da odluči da zasuče rukave i počne da agituje i radi "prljave" poslove građenja organizacije - a u krajnjem slučaju i zašto bi? U zadnjih deset godina Jugoslavija je predstavljala plodno tlo za rast i razvoj svih vrsta nacionalističkih i krajnje desničarskih partija. Među njima se svojom ozbiljnošću i organizovanošću svakako izdvajaju Srpski Radikali, oni su ionako već ostvarili "bratske" odnose sa Lepenovim Nacionalnim Frontom i Žirinovskim (uostalom Kalajić je otvoreno pozivao gledaoce na zadnjim izborima da se suprotstave DOS-u i glasaju za Radikale dajući im punu podršku). Sve ove partije, širom sveta, imaju jako slične platforme a kao primer bi mogli da navedemo Kalajićeve "ljute neprijatelje" Amerikance. Proučavajuci stavove nove američke desnice dolazimo do "iznenadjujućeg" otkrića da oni u stvari nose isti Kalajicev sako -izvrnut naopačke. Patrik Bjukenon, Lindon La Ruse i ostali prvaci "America First" pokreta (u prevodu "prvo Amerika" ili u slobodnom prevodu na nemački "Amerika Uber Alles" - bio je Bjukenonov predizborni slogan) u potpunosti se slažu sa svojim evropskim kolegama. Naime, po njima, svetska ekonomija ne može još dugo da nastavi ovim tempom i uskoro joj sledi propast. Po jednom od glavnih ideologa ovog pokreta u S.A.D. - ekonomisti Lindonu La Rusu razlog za ovo treba tražiti u, gle čuda, anglo-saksonskom kapitalističkom modelu i vladavini britanskog finansijskog kapitala nad američkim tržistem. Ogorčeni protivnik 'free trade' (slobodna trgovina) doktrine neo-liberalnog kapitalizma Patrik Bjukenon se zalaže za niz protekcionističkih mera i "zaštitu američkih radnih mesta". Ovi izrazito šovinisticki stavovi su našli svoje mesto i među protestantima u Sijetlu u akciji protiv Svetske Trgovinske Organizacije. Bjukenon je tada bio na ulicama sa svojim "brigadama" (mali odredi vernih militantnih pristalica koji su spremni da se bore za "stvar") gde je organizovao simbolično bacanje kineskog čelika u vodu i optuživao Evropu za izvoz genetski modifikovane hrane. Sve ovo se servira uz obilatu dozu patriotizma, veličanje američke anti-kolonijalne revolucije, vraćanja duhu američkih pionira, familijarnim vrednostima…

Naravno, ove partije realno ne predstavljaju preterano jaku tendenciju u svetskim buržoaskim parlamentima i na izborima tradicionalno ne osvajaju više od par odsto glasova, no u zadnje vreme su u primetnom jačanju - kao primer uzmite Austriju i izbornu pobedu Hajdera. Zaoštravanje odnosa između svetskih imperijalističkih sila će očigledno ponovo dovesti svet na ivicu propasti. Frikcija izmedju Ujedinjene Evrope i Severne Amerike oko prekrojavanja svetskih tržista i njen očekivani porast će nesumnjivo primorati matične burzoazije da ma koliko im razni Kalajići I Lepeni bili "nesimpatični" da prigrle njihovu filozofiju da bi opravdali svoje naoružavanje i pripremu za rat sa dojučerašnjim saveznicima i "demokratskim partnerima". Upravo tu svi oni i vide svoju šansu.

U konkretnom slučaju naše zemlje sa dolaskom DOS-a na vlast očigledno je da postoji struja u vlasti (na čelu sa predsednikom Vojislavom Koštunicom) koja preferira tradicionalnu vezu Srbije sa imperijalističkom francuskom silom. Mont Blanc je prikazivan na našim malim ekranima još "davne" 98-me. Realno je očekivati da će uloga Kalajića u budućnosti samo rasti i da ćemo biti svedoci još mnogih "Mont-Blanc-ova" ali od sada ne samo na lokalnim TV stanicama tipa Palma već na RTS-u.

Jedini način da se spreči uspon ovih embrionskih fašista u budućnosti jeste jačanje i ponovno postavljanje na noge jugoslovenskog radničkog pokreta na čelu sa revolucionarnom partijom koja bi, odlučno odbacujući staljinizam i breme nacionalizma koji je on ostavio za sobom, ponovo ujedinila radničku klasu na ovim prostorima, bez obzira na naciju i veroispovest, oko zajedničkih interesa i time odbila sitno-buržoasku demagogiju mržnje i huškanja protiv saboraca u drugim zemljama i umesto toga usmerila svu energiju protiv domaće vladajuće birokratije i povlašćenog sloja.


[ na početak | sadržaj | o autoru | kontakt ]

POBUNJENI UM web magazin (www.come.to/crveni), kontakt: proleter@email.com
Svako korišćenje, kopiranje i distribuiranje materijala je dozvoljeno, izuzev u komercijalne svrhe. Molimo vas da sačuvate oznaku izvora sa koga je materijal preuzet.