Make your own free website on Tripod.com
POBUNJENI UM - web magazin


SEĆANJE NA 4. JUL
Govor održan na skupu u Obrenovcu
autor: Goran M.
datum: 04/07/02
napomena: 4. jula 2002. u Obrenovcu je organizovana javna manifestacija u cilju obeležavanja dana Borca i revolucionarne tradicije jugoslovenskih naroda. Na poziv organizatora skupa, predstavnici web-magazina “Pobunjeni um“ su održali govor pred okupljenima.



Poštovani skupe,
drugarice i drugovi,
dragi saborci,

Nadam se da mi niko od prisutnih neće zameriti što upotrebljavam reč "saborci". Mi, današnji studenti, iako znatno mlađi od većine prisutnih sebe i svoje aktivnosti vidimo kao logičan nastavak i sastavni deo najsvetlije revolucionarne tradicije ovih prostora od vremena Svetozara Markovića, preko NOB-a, pa sve do današnjih dana.

U tom smislu, posmatrajući revoluciju kao jedan neprekidan proces, svi se mi pojavljujemo kao saborci u istoj borbi. Današnji skup slavi simbol te borbe, borbe radnih ljudi i omladine za slobodu, za istinske ideje socijalizma - jednakost, pravdu za život dostojan čoveka.

Naša generacija je odrasla u teškim vremenima. Stranice naših školskih udžbenika, koje svedoče o NOB-u, su ili istrgane iz sadržaja ili namerno preskakane na predavanjima. Partizanski pokret je ocrnjivan a njegova revolucionarna oštrina otupljena sistematskom kampanjom laži. Medijska ofanziva s desna uspela je da u očima javnosti minimizira i predstavi nevažnim sva dostignuća revolucije. Licemerje i neviđena histerija protiv svega što je vezano za partizanski pokret i revoluciju uspela je čak da progura i sramotnu ideju kako je upravo socijalistička revolucija i borba ovih ljudi kojima danas odajemo počast kriva za sve sto nam se desilo u poslednjih deset godina.

Ništa od ovoga nije rađeno slučajno i bez razloga. Upravo ovakva društvena klima doprinela je slabljenju klasne svesti ovog naroda, svesti o značaju revolucionarne borbe i solidarnosti. I tako dolazimo do apsurdne situacije, na našim fakultetima, na primer, gde studenti i njihove organizacije nemo sede i gledaju kako se gazi po studentskim pravima koja nisu pala sa neba, već su stečena višedecenijskom borbom. Generacija koju je novi milenijum sačekao na univerzitetima dolazi u realnu opasnost da njihova deca odrastu u društvu baš nalik onom protiv kog su se borili drugovi koje slavimo danas. Društvo u kome je pravo na obrazovanje privilegija sinova bogatih i moćnih.

Dolazimo do situacije u kojoj se uvode novi drakonski zakoni o radu koji imaju za cilj da obezbede jeftinu i poslušnu radnu snagu novopečenim buržujima; do društva u kome su besplatna zdravstvena, socijalna i penziona zaštita misaone imenice. Suočavamo se sa divljanjem reakcionarnih snaga i ideja koje su odavno prevaziđene sa civilizacijskog stanovista: nacionalizmom, šovinizmom, raznim teorijama genetske predodređenosti, monarhizmom, vraćanjem crkve u škole, embrionskim naznakama fašizma - dovoljno je osvrnuti se oko sebe i biće vam jasno o čemu govorim.

Radnim ljudima se kroz proces privatizacije i takozvane tranzicije otimaju i uništavaju preduzeća u kojima su decenijama radili i u kojima su stvarali sve ono što se danas pokušava potrpati u par privatnih džepova. Moramo biti svesni da dalje napredovanje ovih reakcionarnih snaga zavisi isključivo od njihove sposobnosti da i dalje razgrađuju klasnu svest među masama - ono što je stoga potrebno je kontra-ofanziva radničke klase!

Upravo danas, kada se naše društvo nalazi u stanju ekonomskog, socijalnog i moralnog raspadanja, ponovo se, možda više nego ikad pre, oseća potreba za reafirmacijom ideja koje simbolizuje 4-ti juli. Koliko su samo puta u poslednjoj deceniji sahranjivane ove ideje? "Levica je otišla u istoriju" - govorili su. "Marksizam je prevaziđen", itd. Pa ako je zaista tako, čemu onda toliki trud da se diskredituju i satanizuju iste ideje? Ako je ideja socijalizma i jednakosti zaista zamrla u narodu, čemu onda na hiljade bilboard-a u svim gradovima u zemlji koji nas ubeđuju kako je privatizacija u stvari dobra za nas. Ako je sve to istina onda čemu trosenje tolikog novca, čega se oni to plaše?

A prava istina je da se oni plaše upravo primera koji su naši dedovi i očevi postavili na ovaj dan. 100 000 naoružanih ljudi različitih nacionalnosti i veroispovesti koji nemaju šta da izgube, ujedinjeni pod jednom zastavom, vođeni najprogresivnijim idejama koje je iznedrila ljudska civilizacija - u pitanju je najimpresivniji pokret širokih masa ikada viđen na ovim prostorima. On predstavlja moćan simbol i inspiraciju za budućnost i nemoguće ga je izbrisati.

Mladi su trenutno u stanju apatije. Čini se kao da ih ne dotiču stvari koje se dešavaju oko njih i da radije beže od stvarnosti; međutim to ne može trajati večno. Kada se probude, biće žedni za idejama I tražiće odgovore - naš zadatak je da im pružimo te odgovore i naoružamo ih idejama koje će ih načiniti nepobedivim, baš kao što su to bili i borci NOB-a. Čini mi se da nismo mogli odabrati bolji trenutak za otpočinjanje nove borbe, borbe za povratak levih, revolucionarnih ideja na jugoslovenske univerzitete i u naše društvo.

REVOLUCIJA JE PROCES - BORBA SE NASTAVLJA!


[ na početak | sadržaj | o autoru | kontakt ]

POBUNJENI UM web magazin (www.come.to/crveni), kontakt: proleter@email.com
Svako korišćenje, kopiranje i distribuiranje materijala je dozvoljeno, izuzev u komercijalne svrhe. Molimo vas da sačuvate oznaku izvora sa koga je materijal preuzet.