<HTML> <HEAD> <meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=windows-1250"> <base target="index"> <style> <!-- A:link {text-decoration: underline; color: #BB0000} A:visited {text-decoration: underline; color: #BB0000} A:active {text-decoration:underline; color: #FF0000} A:hover {text-decoration: underline; color: #FF0000} --> </style> </HEAD> <BODY leftmargin=0 topmargin=0> <a name="vrh"> <div align="left"><font face="Arial"><font size = 2> <img src="../../dugmici/b-linija.jpg" alt="KOMUNIST - internet biblioteka"><br> <table width=100%> <td width=7></td> <td> <font face=Arial size=5 color="#000000"><b>KRITIKA GOTSKOG PROGRAMA</b><br> <font size=2>autor: Karl Marks<br> <br> <br> <div align=left> <table border=0 align=right valign=top><tr><td><img src="../../slike/marks.jpg" alt="Karl Marks" border=1 align=right></td></tr><tr><td><font size=1>Karl Marks</font></td></tr></table> Marks Brakeu<BR> London, 5. maja 1875. <P> <div align=justify> <BR> Dragi Brake,<P> Budite dobri pa ove kriti ke glase uz koalicioni program poaaljite, kad ih pro itate, Gajbu i Aueru, Bebelu i Libknehtu da se s njima upoznaju. Ja sam prezauzet i moram i ina e mnogo viae raditi nego ato mi je lekar dozvolio. Zato za mene nije bilo nikakvo "u~ivanje" da ispiaem ovoliko hartije. Ipak, to je bilo potrebno, da partijski prijatelji, kojima je ovo saopatenje namenjeno, ne bi pogreano protuma ili korake koje u ja kasnije morati da u inim. - Naime, posle koalicionog kongresa Engels i ja objaviemo kratku izjavu u kojoj e biti re eno da mi stojimo daleko od pomenutog na elnog programa i da s njim nemamo nikakve veze. <P> To je preko potrebno, jer u inostranstvu vlada mialjenje - potpuno pogreano mialjenje - koje najbri~ljivije podr~avaju neprijatelji partije, da mi odavde potajno dirigujemo pokretom takozvane ajzenaake partije. U jednoj knjizi koja je nedavno izaala na ruskom jeziku<a href="gota.htm#fus1" target="toc"><sup>[1]</sup></a> Bakunjin me, na primer, ini odgovornim ne samo za sve programe itd. ove partije nego ak i za svaki korak koji je Libkneht u inio od dana svoje saradnje s Narodnom partijom<a href="gota.htm#fus2" target="toc"><sup>[2]</sup></a>. <P> Bez obzira na to, moja je du~nost da program koji je, po mom mialjenju, apsolutno neprihvatljiv i koji demoraliae partiju ne priznam ak ni diplomatskim utanjem. <P> Svaki korak stvarnog pokreta va~niji je nego tuce programa. Ako se, dakle, nije moglo - a prilike to nisu dopuatale - poi dalje od Ajzenaakog programa, trebalo je zaklju iti prosto sporazum o akciji protiv zajedi kog neprijatelja. A kad se prave na elni programi (umesto da se ta stvar odlo~i dotle dok ona ne bude pripremljena du~im zajedni kim radom), onda se pred celim svetom postavljaju medjaai po kojima se meri visina partijskog pokreta. Vodje lasalovaca doale su zato ato su ih prilike na to naterale. Da je njima unapred re eno da je svaka trgovina principima isklju ena, oni bi se morali zadovoljiti akcionim programom ili organizacionim planom zajedni ke akcije. Umesto toga dopuata im se da dodju naoru~ani mandatima i priznaju im se ti mandati za va~ee; vrai se, dakle, predaja na milost i nemilost onima koji je i sama potrebna pomo. A da bi stvar bila kompletna, oni opet dr~e kongres pre kompromisnog kongresa, dok vlastita partija saziva svoj kongres post festum (Sa zakaanjenjem - prim.). Ialo se o igledno za tim da se eskamotrira svaka kritika i da se ne da vlastitoj partiji da dobije vremena za razmialjanje. Ta no je da sama injenica ujedinjenja zadovoljava radnike, ali se greai kad se misli da taj trenutni uspeh nije plaen odve skupo. <P> Uostalom, program ne vredi niata, ni kad apstrahujuemo njegovo kanoniziranje lasalovskog simbola vere. <P> Poslau vam u najskorije vreme poslednje sveske francuskog izdanja "Kapitala"<a href="gota.htm#fus3" target="toc"><sup>[3]</sup></a>. Dalje atampanje spre avala je dugo vremena francuska vlada svojom zabranom. Ove ili po etkom idue nedelje stvar e biti gotova. Da li ste dobili prvih 6 svezaka? Javite mi, molim vas, i adresu Bernharda Bekera, kome takodje moram poslati poslednje sveske. <P> Knji~ara "Volksstaat"<a href="gota.htm#fus4" target="toc"><sup>[4]</sup></a> ima svoje naro ite manire. Tako mi, na primer, do ovog trenutka nije poslala ni jedan jedini primerak novog izdanja "Kelnskog komunisti kog procesa". <P> <div align=right> S najlepaim pozdravom<BR> Vaa Karl Marks<P> <DIV ALIGN=JUSTIFY> <B> PROGRAM SOCIJALISTI KE RADNI KE PARTIJE NEMA KE</B> <BR> (Usvojen u Goti 1875) <P> <B>I.</B> Rad je izvor svega bogatstva i sve kulture, a kako je opate koristonosan rad mogu samo putem druatva, to druatvu, to jest svim njegovim lanovima, pripada celokupan produkt rada, pri opatoj radnoj obavezi, po jednakom pravu, svakome prema njegovim razumnim potrebama. <P> U danaanjem druatvu sredstva za rad su monopol kapitalisti ke klase; time uslovljena zavisnost radni ke klase uzrok je bede i ropstva u svim formama. <P> Oslobodjenje rada tra~i pretvaranje sredstava za rad u zajedni ko dobro druatva i kolektivno regulisanje celokupnog rada sa opatekorisnom upotrebom i pravednom raspodelom prinosa rada. <P> Oslobodjenje rada mora biti delo radni ke klase, nasuprot kojoj su sve ostale klase samo jedna reakcionarna masa. <P> <B>II.</B> Polazei od tih principa, Socijalisti ka radni ka partija Nema ke nastoji da svim zakonitim sredstvima postigne slobodnu dr~avu i socijalisti ko druatvo, slamanje gvozdenog zakona najamnine putem uniatenja sistema najamnog rada, ukidanje eksploatacije u svakom obliku, uklanjanje svake socijalne i politi ke nejednakosti. <P> Socijalisti ka radni ka partija Nema ke, iako dejstvuje pre svega u nacionalnom okviru, svesna je internacionalnog karaktera radni kog pokreta i reaena da ispuni sve du~nosti koje ona namee radnicima, da bi bratstvo svih ljudi u inila istinom. <P> Socijalisti ka radni ka partija Nema ke zahteva, da bi prokr ila put reaenju socijalnog pitaja, stvaranje socijalisti kih proizvodja kih zadruga sa dr~avnom pomoi pod demokratskom kontrolom radnog naroda. Proizvodja kih zadruga mora da bude u industriji i zemljoradnji stvarno toliko da iz njih nastane socijalisti ka organizacija celokupnog rada. <P> Socijalisti ka radni ka partija Nema ke zahteva kao temelje dr~ave: <P> 1. Opate, jednako, neposredno izborno pravo i pravo glasa, s tajnim i obaveznim glasanjem svih dr~avljana od navraene dvadesete godine, za sve izbore i glasanja u dr~avi i opatini. Dan izbora ili glasanja mora da bude nedelja ili praznik. <BR> 2. Direktno zakonodavstvo od strane naroda, odlu ivanje o ratu i miru od strane naroda. <BR> 3. Opatu osposobljenost za noaenje oru~ja. Miliciju umesto stajae vojske. <BR> 4. Ukidanje svih izuzetnih zakona, naro ito zakona o atampi, udru~enjima i zborovima; uopate svih zakona koji ograni avaju slobodno izra~avanje mnjenja, slobodno nau no istra~ivanje i mialjenje. <BR> 5. Izricanje pravde od strane naroda. Besplatno pravosudje. <BR> 6. Opate i jednako narodno vaspitanje od strane dr~ave. Opate obavezno pohadjanje akole. Besplatnu nastavu u svim u iliatima. Proglaaenje vere za privatnu stvar. <P> Socijalisti ka radni ka partija Nema ke zahteva u okviru danaanjeg druatva: <P> 1. Maksimalno proairenje politi kih prava i sloboda u smislu gornjih zahteva. <BR> 2. Jedan jedini progresivni porez na dohodak za dr~avu i opatinu, umesto svih postojeih poreza, naro ito umesto posrednih poreza koji pritiskuju narod. <BR> 3. Neograni eno pravo koalicije. <BR> 4. Normalni radni dan koji e odgovarati potrebama druatva. Zabrana rada nedeljom. <BR> 5. Zabrana de ijeg rada i svakog ~enskog rada koji je atetan po zdravlje i moral. <BR> 6. Zaatitne zakone za ~ivot i zdravlje radnika. Sanitarnu kontrolu radni kih stanova. Nadzor nad rudnicima, fabri kom, zanatskom i kunom industrijom od strane inovnika koje biraju radnici. Delotvoran zakon o odgovornosti. <BR> 7. Regulisanje zatvoreni kog rada. <BR> 8. Punu samoupravu za sve kase radni ke pomoi i radni ke potporne kase. <P> <BR> <B> PRIMEDBE UZ PROGRAM NEMA KE RADNI KE PARTIJE</B> <P> <DIV ALIGN=CENTER> I <P> <DIV ALIGN=JUSTIFY> 1. "Rad je izvor svega bogatstva i sve kulture, a kako je koristonosan rad mogu samo u druatvu i putem druatva, prinos rada pripada neokrnjen, po jednakom pravu, svim lanovima druatva." <P> Prvi deo paragrafa: "Rad je izvor svega bogatstva i sve kulture." <P> Rad nije izvor svega bogatstva. Priroda je izvor upotrebnih vrednosti (a od njih se i sastoji materijalno bogatstvo!) isto toliko koliko i rad, koji i sam nije niata drugo do ispoljavanje jedne prirodne sile, ljudske radne snage. Gornja fraza nalazi se u svim de ijim bukvarima, i ta na je utoliko ukoliko se pretpostavlja da se rad vrai odgovarajuim predmetima i sredstvima. Ali jedan socijalisti ki program ne sme takvim bur~oaskim frazama dopustiti da utke prelaze preko onih uslova koji im jedino i daju smisao. Ukoliko se ovek prema prirodi, prvom izvoru svih sredstava za rad i predmeta rada, ve unapred odnosi kao sopstvenik, tretira je kao neato ato pripada njemu, utoliko njegov rad postaje izvor upotrebnih vrednosti, dakle i bogatstva. Bur~uji imaju vrlo jakih razloga da radu pripisuju nadprirodnu stvarala ku snagu; jer upravo iz prirodne uslovljenosti rada proizilazi da ovek koji nema nikakve druge sopstvenosti osim svoje radne snage u svim druatvenim i kulturnim stanjima mora biti rob drugih ljudi koji su se u inili sopstvenicima uslova rada. On mo~e samo s njihovom dozvolom raditi, dakle samo s njihovom dozvolom - ~iveti. <P> Ostavimo sad ovu re enicu onakvom kakva je, sa svim njenim nedostacima. `ta bi trebalo o ekivati kao zaklju ak? O igledno ovo: <P> "Kako je rad izvor svega bogatstva, niko u druatvu ne mo~e prisvajati sebi bogatstvo na drugi na in osim kao proizvod rada. Ako, dakle, neko sam ne radi, on ~ivi od tudjeg rada i svoju kulturu sti e takodje na ra un tudjeg rada". <P> Umesto toga pomou re i: "a kako" priarafljuje se druga re enica, da se iz nje, a ne iz prve, izvede zaklju ak. <P> Drugi deo paragrafa: "Koristonosan rad mogu je samo u druatvu i putem druatva." <P> Iz prve re enice doznajemo da je rad izvor svega bogatstva i sve kulture, dakle da ni jedno druatvo nije mogue bez rada. Sad doznajemo obrnuto: da nijedan "koristonosan rad" nije mogu bez druatva. <P> Moglo se isto tako rei da nekoristan i ak opateatetan rad samo u druatvu mo~e postati privredna grana, da je samo u druatvu mogue ~iveti ne radei niata itd, itd. - ukratko, mogao se prepisati ceo Ruso. <P> A ata je "koristonosan" rad? Svakako samo rad koji posti~e ~eljeni korisni efekat. Divljak - a ovek je divljak kad je prestao da bude majmun - koji kamenom ubija ~ivotinju, skuplja plodove itd. vrai "koristonosan" rad. <P> Tree: zaklju ak: "A kako je koristonosan rad mogu samo u druatvu i putem druatva - prinos rada pripada neokrnjen, s jednakim pravom, svim lanovima druatva." <P> Lep zaklju ak! Ako je koristonosan rad mogu samo u druatvu i putem druatva, onda prinos rada pripada druatvu - i na pojedinog radnika dolazi od tog prinosa samo onaj deo koji nije neophodno potreban da se "uslov" rada, druatvo, odr~i. <P> U stvari, tu postavku su u svim vremenima isticali pobornici svakog datog druatvenog stanja. Prvo dolaze zahtevi vlade sa svim ato uz to ide, jer vlada je druatveni organ za odr~avanje druatvenog poretka; zatim dolaze zahtevi raznih vrsta privatne svojine, jer su razne vrste privatne svojine temelji druatva itd. Te auplje fraze, kao ato se vidi, mogu se vrteti i okretati po miloj volji. <P> Prvi i drugi deo paragrafa imaju neku razumnu vezu samo u ovoj formulaciji: <P> "Rad postaje izvor bogatstva i kulture samo kao druatveni rad" ili, ato je isto, "u druatvu i putem druatva". <P> Ta postavka je neosporno ta na, jer ako izolovani rad (pretpostavlja se da njegovi materijalni uslovi postoje) i mo~e stvarati upotrebne vrednosti, on ne mo~e stvarati ni bogatstvo ni kulturu. <P> Ali isto tako je neosporna i druga postavka: <P> "U istoj meri u kojoj se rad druatveno razvija i time postaje izvor bogatstva i kulture razvijaju se siromaatvo i zapuatenost na strani radnika, bogatstvo i kultura na strani neradnika". <P> To je zakon cele dosadaanje istorije. Trebalo je, dakle, umesto opatih fraza o "radu" i "druatvu" jasno pokazati kako se u sadaanjem kapitalisti kom druatvu najzad stvoreni materijalni i drugi uslovi koji radnike osposobljavaju i primoravaju da u ine kraj tom druatvenom prokletstvu. <P> U stvari, ceo ovaj stilisti ki i sadr~ajno promaaeni paragraf nalazi se ovde samo zato da se Lasalova parola o "neokrnjenom prinosu rada" napiae kao prva parola na partijskoj zastavi. Ja u se kasnije vratiti na "prinos rada", na "jednako pravo" itd, jer se ista stvar ponavlja u neato druk ijem obliku. <P> 2. "U danaanjem druatvu sredstva za rad su monopol kapitalisti ke klase. Time uslovljena zavisnost radni ke klase uzrok je bede i ropstva u svim formama. <P> Ova iz Statuta Internacionale uzeta re enica u ovom je "popravljenom" izdanju pogreana. <P> U danaanjem druatvu sredstva za rad su monopol sopstvenika zemlje (moopol zemljiane sopstvenosti je ak baza monopola kapitala) i kapitalista. Statut Internacionale ne pominje u doti nom pasusu ni jednu ni drugu klasu monopolista. On govori o "monopolu sredstava za rad, tj. izvora ~ivota". Dodatak: "izvora ~ivota" pokazuje dovoljno jasno da je u sredstva za rad uklju ena i zemlja. <P> Popravka je izvraena zato ato je Lasal, iz sada opatepoznatih razloga, napadao samo kapitalisti ku klasu, ne sopstvenike zemlje. U Engleskoj kapitalist naj eae nije sopstvenik ak ni zemlje na kojoj se nalazi njegova fabrika. <P> 3. "Oslobodjenje rada tra~i uzdizanje sredstava za rad do zajedni kog dobra druatva i kolektivno regulisanje celokupnog rada uz pravednu raspodelu prinosa rada". <P> "Uzdizanje sredstava za rad do zajedni kog dobra" treba valjda da zna i njihovo "pretvaranje u zajedni ko dobro", ali ovo samo onako, uzgred. <P> `ta je "prinos rada"? Proizvod rada ili vrednost proizvoda rada? A u drugom slu aju: ukupna vrednost proizvoda ili samo onaj deo vrednosti koji je rad dodao vrednosti utroaenih sredstava za proizvodnju? <P> "Prinos rada" je jedna odredjena predstava, koju je Lasal stavio na mesto odredjenih ekonomskih pojava. <P> `ta je "pravedna raspodela"? <P> Zar bur~uji ne tvrde da je danaanja raspodela "pravedna"? I zar ona fakti ki nije jedina "pravedna" raspodela na bazi danaanjeg na ina proizvodnje? Zar pravni pojmovi reguliau ekonomske odnose, a ne obrnuto: ne proizilaze li pravni odnosi iz ekonomskih? Zar i socijalisti ki sektaai nemaju najrazli itije predstave o "pravednoj" raspodeli? <P> Da bismo znali ata u ovoj prilici moramo podrazumevati pod frazom "pravedna raspodela", moramo prvi paragraf uporediti s ovim paragrafom. Ovaj drugi pretpostavlja druatvo u kojem su "sredstva za rad zajedni ko dobro i u kojem je celokupan rad kolektivno regulisan", a iz prvog paragrafa vidimo da "prinos rada neokrnjen, po jednakom pravu, pripada svim lanovima druatva". <P> "Svim lanovima druatva"? I onima koji ne rade? A gde je onda "neokrnjeni prinos rada"? Samo onim lanovima druatva koji rade? A gde je onda "jednako pravo" svih lanova druatva? <P> "Svi lanovi druatva" i "jednako pravo" - o igledno su samo fraze. Bitno je da u tom komunisti kom druatvu svaki radnik mora dobiti "neokrnjen" Lasalov "prinos rada". <P> Ako izraz "prinos rada" uzmemo najpre u smislu proizvoda rada, onda je kolektivni prinos rada - celokupni druatveni proizvod. <P> Od njega treba odbiti: <BR> Prvo: ono ato je potrebno da se nadoknade utroaena sredstva za proizvodnju. <BR> Drugo: dodatni deo za proairenje proizvodnje. <BR> Tree: rezervni fond ili fond osiguranja od nesrenih slu ajeva, smetnji zbog elementarnih nepogoda itd. <P> Ovi odbici od "neokrnjenog prinosa rada" su ekonomske nu~nosti, a njihova veli ina odredjuje se prema postojeim sredstvima i snagama, donekle na osnovu ra una verovatnoe, ali oni se nikako ne mogu iskalkulisati iz pravedosti. <P> Ostaje drugi deo celokupog proizvoda, deo koji je odredjen da slu~i kao sredstvo potroanje. <P> Pre nego ato dodje do individualne podele, od njega se opet odbijaju: <BR> Prvo: opati troakovi oko upravljanja koji se ne odose na proizvodnju. Taj deo e se odmah znatno smanjiti u poredjenju s onim koliki je on u sadaanjem druatvu i smanjivae se u onoj meri u kojoj se razvija novo druatvo. <BR> Drugo: ono ato je namenjeno zajedni kom zadovoljavanju potreba - akolama, zdravstveim ustanovama itd. Taj deo e odmah zatno porasti u poredjenju s onim koliki je on u sadaanjem druatvu i poveavae se u onoj meri u kojoj se razvija novo druatvo. <BR> Tree: fondovi za nesposobe za rad itd, ukratko, za ono ato danas spada u takozvano zvani no staranje o sirotinji. <P> Tek sad dolazimo do "raspodele" koju program bornirano, pod Lasalovim uticajem, ima jedino u vidu, naime do onog dela sredstava potroanje koji se deli medju individualnim proizvodja ima kolektiva. <P> "Neokrnjeni prinos rada" ve se neprimetno pretvorio u "okrnjeni", mada proizvodja  ono ato gubi kao privatno lice dobija direktno ili indirektno kao lan druatva. <P> Kao ato je ia ezla fraza o "neokrnjenom prinosu rada", ia ezava sad i fraza "o prinosu rada" uopate. <P> Unutar kolektivnog, na zajedni koj svojini sredstava za proizvodnju baziranog druatva, proizvodja i ne razmenjuju svoje proizvode; ni rad koji je utroaen na proizvode ne pojavljuje se ovde kao vrednost tih proizvoda, kao neko materijalno sredstvo koje oni poseduju, jer sad ve, suprotno onom ato imamo u kapitalisti kom druatvu, individualni radovi postoje ne okoliano, nego neposredno kao sastavni delovi celokupnog rada. Izraz "prinos rada", i dan-danas zbog svoje dvosmislenosti neupotrebljiv, gubi tako svaki smisao. <P> Ovde imamo posla sa komunisti kim druatvom ne onakvim kakvo se ono razvilo na svojoj vlastitoj osnovi, nego obruto, onakvim kakvo ono iz kapitalisti kog druatva upravo izlazi; s komunisti kim druatvom, dakle, koje u svakom pogledu, u ekonomskom, moralnom, duhovnom, nosi na sebi mlade~e starog druatva iz ije utrobe izlazi. Prema tome, pojedini proizvodja  dobija nazad od druatva - posle odbitaka - ta no ono ato mu daje. Ono ato mu je on dao - njegov individualni kvantum rada. Na primer, druatveni radni dan sastoji se od zbira individualnih radnih asova; individualno radno vreme pojedinog proizvodja a jeste onaj deo druatvenog radnog vremena koji je on dao, njegov udeo u njemu. On dobija od druatva potvrdu da je dao toliko i toliko rada (posle odbitka njegova rada za zajedni ke fondove), i na osnovu te potvrde dobija iz druatvenih zaliha sredstava potroanje onu koli inu predmeta potroanje na koju je utroaeno isto toliko rada. Isti kvantum rada koji je dao druatvu u jednom obliku dobija nazad u drugom obliku. <P> Ovde o igledno vlada isti princip koji reguliae razmenu robe ukoliko je ta razmena - razmena jednakih vrednosti. Sadr~ina i oblik su promenjeni, jer u promenjenim okolnostima niko ne mo~e dati neato drugo osim svog rada i jer, s druge strane, niata ne mo~e prei u svojinu pojedinih osoba osim individualnih sredstava potroanje. `to se pak ti e raspodele sredstava potroanje medju pojedine proizvodja e, tu vlada isti princip kao pri razmeni robnih ekvivalenata: jednaka koli ina rada u jednakom obliku razmenjuje se za jednaku koli inu rada u drugom obliku. <P> Zato je ovde jednako pravo joa uvek po principu - bur~oasko pravo, iako princip i praksa nisu viae u opreci, dok razmena ekvivalenata pri robnoj razmeni postoji samo u proseku, a ne u svakom pojedinom slu aju. <P> I pored tog napretka ovo jednako pravo ima joa uvek bur~oaske granice. Pravo proizvodja a proporcionalno je radu koji oni daju; jednakost se sastoji u tome ato se merenje vrai jednakim merilom - radom. <P> Ali jedan ovek je fizi ki ili intelektualno ja i od drugog, daje, dakle, za isto vreme viae rada i mo~e da radi du~e vremena; a rad, da bi mogao slu~iti kao mera, mora biti odredjen po trajanju ili po intenzivnosti, ina e on ne bi mogao biti merilo. Ovo jednako pravo je nejednako pravo za nejednaki rad. Ono ne priznaje nikakve klase razlike, jer je svaki samo radik kao i drugi; ali ono priznaje preutno nejednaku individualnu obdarenost i, prema tome, nejednaku radnu sposobnost kao prirodne privilegije. Zato je ono, po svojoj sadr~ini, pravo nejednakosti, kao i svako pravo. Pravo mo~e, po svojoj prirodi, postojati samo u primenjivanju jednakog merila; medjutim nejednake individue (a one ne bi bile razli ite individue kad ne bi bile nejednake) mogu se meriti jednakim merilom samo ukoliko ih gledamo pod jednim uglom, uzimamo s jedne odredjene strane, u danom slu aju, na primer, posmatramo samo kao radike; i u njima ne gledamo niata drugo, apstrahujemo sve ostalo. Dalje: jedan radnik je o~enjen, drugi nije; jedan ima viae dece nego drugi itd, itd. Pri jednakom radnom u inku i, prema tome, jednakom udelu u druatvenom fondu potroanje jedan e fakti ki dobiti viae nego drugi, jedan e biti bogatiji od drugog itd. Da bi se izbegli svi ti nedostaci, pravo bi moralo, umesto da bude jednako, biti nejednako. <P> Ali ti nedostaci ne mogu se izbei u prvoj fazi komunisti kog druatva, onakvog kakvo je ono tek izaalo iz kapitalisti kog druatva posle dugih porodjajnih muka. Pravo ne mo~e nikad biti iznad ekonomske formacije i njome uslovljenog kulturnog razvitka druatva. <P> U viaoj fazi komunisti kog druatva, kad nestane ugnjetavajue pot injenosti individue podeli rada, a s njom i suprotnosti izmedju intelektualnog i fizi kog rada; kad rad postane ne samo sredstvo za ~ivot nego ak prva ~ivotna potreba; kad sa svestranim razvitkom individue porastu i produktivne snage i kad svi izvori kolektivnog bogatstva poteknu obilnije - tek tada e biti mogue sasvim prekora iti uski horizont bur~oaskog prava i druatvo e moi na svoje zastave ispisati: Svaki prema svojim sposobnostima, svakome prema njegovim potrebama! <P> Opairnije sam se pozabavio "neokrnjenim prinosom rada" s jedne strane, i "jednakim pravom", "pravednom rapodelom" s druge strane, da bih pokazao koliko se mogo greai kad se, s jedne strane, naaoj partiji hoe da ponovo nature kao dogme one predstave koje su u odredjeno vreme imale neki smisao, ali koje u sada postale zastarele fraze, a, s druge strane, opet izvitoperuju realisti ko shvatanje - koje je sa toliko napora usadjeno partiji, ali je sada uhvatilo dubokog korena u njoj -ideoloakim, pravnim i ostalim opsenarijama, kojima su demokrati i francuski socijaliti tako vi ni. <P> Nezavisno od svega dosad re enog, bilo je uopate pogreano dizati galamu oko takozvane raspodele i stavljati glavni naglasak na nju. <P> Svaka raspodela sredstava potroanje samo je posledica raspodele uslova proizvodnje. A raspodela uslova proizvodnje je svojstvo samog na ina proizvodnje. Kapitalisti ki na in proizvodnje, na primer, zasiva se na tome ato se materijalni uslovi proizvodnje nalaze u rukama neradnika u obliku svojine na kapital i svojine na zemlju, dok je masa samo sopstvenik li nog uslova proizvodnje, radne snage. Kad su elementi proizvodnje tako raspodeljeni, dobija se sama od sebe danaanja raspodela sredstava potroanje. Kad su materijalni ulovi proizvodnje kolektivna svojina samih radnika, dobija se isto tako raspodela sredstava potroanje koja se razlikuje od danaanje. Vulgarni socijalizam (a od njega jedan deo demokratije) nasledio je od bur~oaskih ekonomista to da distribuciju posmatra i tretira kao nezavisnu od na ina proizvodnje i da stoga socijalizam prikazuje kao da se on uglavnom vrti oko distribucije. Kad je realni odnos odavno objaanjen, zaato opet ii unatrag? <P> 4. "Oslobodjenje rada mora biti delo radni ke klase, nasuprot kojoj su sve ostale klase samo jedna reakcionarna masa". <P> Prva strofa uzeta je iz uvodnih re i Statuta Internacionale, ali je "popravljena". Tamo se ka~e: "Oslobodjenje radni ke klase mora biti delo samih radnika"; ovde, naprotiv, "radni ka klasa" ima da oslobodi - ata? "Rad"? Neka razume ko mo~e. <P> Ali je zato, kao nadoknada, doala antistrofa, naj istiji citat iz Lasala: "nasuprot kojoj (radi koj klasi) sve ostale klase sa injavaju samo jednu reakcionarnu masu". <P> U "Komunisti kom manifestu" ka~e se: "Od svih klasa koje danas stoje nasuprot bur~oaziji samo je proletarijat istinski revolucionarna klasa. Ostale klase propadaju i nestaju s razvitkom krupne industrije, proletarijat je njen najsopstveniji proizvod". <P> Bur~oazija je ovde shvaena kao revolucionarna klasa - kao nosilac krupne industrije - nasuprot feudalcima i srednjim stale~ima, koji hoe da zadr~e sve druatvene pozicije koje su tvorevina zastarelih na ina proizvodnje. One, dakle, ne sa injavaju zajedno s bur~oazijom samo jednu reakcionarnu masu. <P> S druge strane, proletarijat je revolucionaran nasuprot bur~oaziji, jer on, poato je i sam izrastao na tlu krupne industrije, nastoji da proizvodnji oduzme kapitalisti ki karakter, koji bur~oazija nastoji da ovekove i. Ali "Manifest" dodaje da "srednji stale~i... postaju revolucionarni s obzirom na svoj predstojei prelaz u proletarijat". <P> S tog glediata, dakle, opet je besmislica rei da oni, zajedno s bur~oazijom i povrh toga joa s feudalcima, nasuprot radni koj klasi "sa injavaju samo jednu reakcionarnu masu". <P> Zar se na poslednjim izborima<a href="gota.htm#fus5" target="toc"><sup>[5]</sup></a> zanatlijama, sitnim industrijalcima itd. i seljacima govorilo: nasuprot nama vi sa injavate zajedo s bur~oazijom i feudalcima samo jednu reakcionarnu masu? <P> Lasal je znao "Komunisti ki manifest" napamet, kao ato njegovi vernici znaju svete knjige koje je on napisao. Kad ga je, dakle, tako grubo falsifikovao, on je to uradio samo zato da ulepaa svoj savez sa apsolutisti kim i feudalnim protivnicima uperen protiv bur~oazije. <P> U gornjem paragrafu je, osim toga, njegova mudra izreka dovu ena za kosu, bez ikakave veze s "popravljenim" citatom iz Statuta Internacionale. Ovde je, dakle, posredi prosto jedna drskost, i to ni najmanje neprijatna gospodinu Bizmarku, jedno od onih jevtinih grubijanstava s kojima radi berlinski Marat<a href="gota.htm#fus6" target="toc"><sup>[6]</sup></a>. <P> 5. "Radni ka klasa dejstvuje za svoje oslobodjenje pre svega u okviru danaanje nacionalne dr~ave, svesna da e nu~ni rezultat njenog nastojanja, koje je zajedi ko radnicima svih kulturnih zemalja, biti internacionalno bratstvo naroda". <P> Lasal je, suprotno "Komunisti kom manifestu" i celom ranijem socijalizmu, shvatio radni ki pokret s naju~eg nacionalnog stanoviata. Njega u tome slede, i to posle dejstvovanja Internacionale! <P> Samo po sebi se razume da se radni ka klasa, da bi se uopate mogla boriti, mora u svojoj zemlji organizovati kao klasa, i da je njena zemlja neposredna arena njene borbe. Utoliko je njena klasna borba, ne po sadr~ini nego, kao ato ka~e "Komunisti ki manifest", "po obliku" nacionalna. Ali "okvir danaanje nacionalne dr~ave", na primer Nema kog Rajha, nalazi se i sam ekonomski "u okviru" svetskog tr~iata, politi ki - "u okviru" sistema dr~ava. Svaki trgovac zna da je nema ka trgovina, u isto vreme inozemna trgovina i veli ina gospodina Bizmarka sastoji se baa u svoje vrste internacionalnoj politici. <P> A na ata svodi nema ka radni ka partija svoj internacionalizam? Na savet "da e"" rezultat njena nastojanja "biti internacionalno bratstvo naroda". Ta fraza, uzeta od bur~oaske Lige za mir i slobodu<a href="gota.htm#fus7" target="toc"><sup>[7]</sup></a>, treba da prodje kao ekvivalent internacionalnog bratstva radni kih klasa u zajedni koj borbi protiv vladajuih klasa i njihovih vlada. O internacionalnim funkcijama nema ke radni ke klase dakle ni rei! I to treba da bude njeno uzvraanje vlastitoj bur~oaziji, koja se protiv nje ve zbratimila s bur~oazijama svih drugih zemalja, i politici internacionalne zavere gospodina Bizmarka<a href="gota.htm#fus8" target="toc"><sup>[8]</sup></a>. <P> U stvari, internacionalizam programa stoji joa beskrajno ni~e od internacionalizma partije slobodne trgovine. Ona takodje tvrdi da e rezultat njena nastojanja biti "internacionalno bratstvo naroda". Ali ona i radi neato da trgovinu u ini internacionalnom, i njoj nipoato nije dovoljna svest - da svi narodi vode trgovinu u svojoj zemlji. <P> Internacionalna delatnost radni kih klasa ne zavisi nikako od postojanja "Medjunarodnog radni kog udru~enja". Ovo udru~enje bilo je samo prvi pokuaaj da se za tu delatnost stvori jedan centralni organ; pokuaaj koji je, zahvaljujui podsticaju koji je dao, ostavio trajne rezultate, ali koji, u svom prvom istorijskom obliku, posle pada Pariske komune nije viae bio izvodljiv. <P> Bizmarkova "Norddeutsche" bila je potpuno u pravu kad je objavila, na zadovoljstvo svoga gazde, da se nema ka radni ka partija u novom programu odrekla internacionalizma<a href="gota.htm#fus9" target="toc"><sup>[9]</sup></a>. <P> <DIV ALIGN=CENTER> II <P> <DIV ALIGN=JUSTIFY> "Polazei od tih principa, nema ka radni ka partija bori se svim zakonitim sredstvima za slobodnu dr~avu - i - socijalisti ko druatvo; za ukidanje najamnog sistema sa gvozdenim zakonom najamnine - i - eksploatacije u svakom obliku; za uklanjanje svake socijalne i politi ke nejednakosti". <P> Na "slobodnu" dr~avu vratiu se kasnije. <P> Dakle, ubudue nema ka radni ka partija ima da veruje u Lasalov "gvozdeni zakon najamnine"<a href="gota.htm#fus10" target="toc"><sup>[10]</sup></a>! Da ovaj ne bi propao, pravi se glupost: govori se o "ukidanju najamnog sistema" (trebalo bi da zna i sistema najamnog rada) "sa gvozdenim zakonom najamnine". Ako ukidam najamni rad, onda ukidam, prirodno, i njegove zakone, bili oni "gvozdeni" ili meki kao sundjer. Ali Lasalovo pobijanje najamnog rada vrti se gotovo isklju ivo oko tog takozvanog zakona. Stoga, da bi se dokazalo da je Lasalova sekta pobedila, "najamni sistem" mora biti ukinut sa "gvozdenim zakonom najamnine", a ne bez njega. <P> Od "gvozdenog zakona najamnine" ne pripada Lasalu, kao ato je poznato niata osim rei "gvozden", uzete iz Geteovih "ve nih, gvozdenih zakona". Re  gvozden je signatura po kojoj se raspoznaju pravoverni. Ali ako uzmem zakon sa Lasalovim ~igom i, prema tome, u njegovom smislu, onda ga moram uzeti sa njegovim obrazlo~enjem. A ata je to obrazlo~enje? Kao ato je Lange ubrzo posle Lasalove smrti pokazao: Maltusova teorija populacije<a href="gota.htm#fus11" target="toc"><sup>[11]</sup></a> (koju je propovedao sam Lange). Ako je pak ta teorija ta na, onda ja zakon ne mogu ukinuti makar sto puta ukidao najamni rad, jer zakon u tom slu aju vlada ne samo sistemom najamnog rada nego svakim druatvenim sistemom. Baa oslanjajui se na tu teoriju, ekonomisti ve pedeset i viae godina dokazuju da socijalizam ne mo~e odstraniti bedu koja ima osnove u samoj prirodi, nego je mo~e samo u initi opatom, istovremeno podeliti po itavoj povraini druatva! <P> Ali sve to nije najglavnije. Sasvim nezavisno od Lasalova pogreanog razumevanja tog zakona, korak unazad koji zaista revoltira sastoji se u ovom: <P> Posle Lasalove smrti prokr io je sebi put u naaoj partiji nau ni pogled da najamnina nije ono ato ona izgleda da jeste, naime vrednost, odnosno cena rada, nego da je ona samo maskirani oblik vrednosti, odnosno cene radne snage. Time je itavo dosadaanje bur~oasko shvatanje najamnine, kao i itava dotadaanja kritika tog shvatanja, bilo jednom zauvek sruaeno, i utvrdjeno je jasno da najamni radnik ima samo dozvolu da radi za svoj vlastiti ~ivot, tj. da ~ivi ukoliko izvesno vreme radi besplatno za kapitalistu (otud i za njegove supotroaa e viaka vrednosti); da se ceo kapitalisti ki sistem proizvodnje vrti oko toga da taj besplatni rad produ~i poveanjem radnog dana ili razvitkom produktivnosti, odnosno veim naprezanjem radne snage itd.; da je, dakle, sistem najamnog rada sistem ropstva, i to ropstva koji postaje utoliko te~e ukoliko se viae razvijaju druatvene produktivne snage rada, bez obzira na to da li radnik dobija bolju ili loaiju platu. I sada, kada je ovo shvatanje u naaoj partiji sve viae i viae prekora ilo sebi put, udara se nazad ka Lasalovim dogmama, mada bi se sad moralo znati da Lasal nije znao ata je najamnina, nego je, povodei se za bur~oaskim ekonomistima, privid uzeo za suatinu stvari. <P> To je kao kad bi medju robovima koji su naposletku otkrili tajnu ropstva i digli ustanak jedan rob koji je joa sav u vlasti zastarelih predstava uneo u program ustanka: ropstvo mora biti ukinuto, jer ishranjivanje robova u sistemu ropstva ne mo~e prei odredjeni niski maksimum! <P> Zar sama injenica ato su predstavnici naae partije mogli da izvrae tako udoviaan atentat na pogled koji je proairen u radni koj masi ne dokazuje s kakvom su kriminalnom lakomislenoau, s kakvom su bezveznoau pristupili poslu sastavljanja kompromisnog programa! <P> Umesto neodredjene poslednje re enice paragrafa: "uklanjanje svake socijalne i politi ke nejednakosti", trebalo je rei da sa uniatenjem klasnih razlika ia ezava sama od sebe svaka socijalna i politi ka nejednakost koja iz njih proizilazi. <P> <DIV ALIGN=CENTER> III <P> <DIV ALIGN=JUSTIFY> "Da bi prokr ila sebi put reaenju socijalnih pitanja, nema ka radni ka partija zahteva stvaranje proizvodja kih zadruga sa dr~avnom pomoi pod demokratskom kontrolom radnog naroda. Proizvodja kih zadruga mora da bude u industriji i zemljoradnji stvoreno toliko da iz njih nastane socijalisti ka organizacija celokupnog rada". <P> Posle Lasalovog "gvozdenog zakona najamnine" - spasonosno sredstvo poroka. "Put se kr i" na dostojan na in. Na mesto postojee klasne borbe dolazi ~urnalisti ka fraza: "socijalno pitanje" ijem se "reaenju" "kr i put". Umesto iz procesa revolucionarnog preobra~aja druatva, "socijalisti ka organizacija celokupnog rada" "nastaje" iz "dr~avne pomoi" ato je dr~ava daje proizvodja kim zadrugama, koje "stvara" ona, a ne radnik. Ovo je dostojno Lasalovog uobra~enja da se dr~avnim zajmovima mo~e graditi novo druatvo isto onako kao nova ~elezni ka pruga! <P> Zbog ono malo stida ato je ostalo "dr~avna pomo" se stavlja - pod demokratsku kontrolu "radnog naroda". <P> Prvo, "radni narod" u Nema koj sastoji se u veini od seljaka a ne od proletera. <P> Drugo, re  "demokratski" u prevodu zna i "narodnovlasni" (nema ki "volksherrschaftlich"). A ata zna i "narodnovlasna kontrola radnog naroda"? I to je kod jednog radnog naroda koji, obraajui se dr~avi s takvim zahtevima, izra~ava svoju punu svest o tome da niti je na vlasti niti je za vlast zreo! <P> Izliano je upuatati se ovde u kritiku recepta koji je za vreme Luja Filipa propisao Biae, nasuprot francuskim socijalistima, i koju su prihvatili reakcionarni radnici "Atelijera"<a href="gota.htm#fus12" target="toc"><sup>[12]</sup></a>. Najgore i nije to ato je ova specifi na udotvorna kura uneta u program, nego ato se uopate od glediata klasnog pokreta ide natrag ka glediatu sektaakog pokreta. <P> `to radnici ~ele stvoriti uslove za kolektivnu proizvodnju u druatvenim razmerama, i pre svega u nacionalnim razmerama u svojoj zemlji, to samo zna i da oni rade na prevratu u sadaanjim uslovima proizvodnje, a to nema ni eg zajedni kog s osnivanjem kooperativnih udru~enja sa dr~avnom pomoi. `to se pak ti e sadaanjih kooperativnih udru~enja, ona su od vrednosti samo ukoliko su nezavisne tvorevine radnika, neprote~irane ni od vlada ni od bur~uja. <P> <DIV ALIGN=CENTER> IV <P> <DIV ALIGN=JUSTIFY> Prelazim sad na odeljak o demokratiji. <P> <B>A.</B> "Slobodna osnova dr~ave" <P> Prvo i prvo, po II odeljku, nema ka radni ka partija bori se za slobodnu "dr~avu". <P> Slobodna dr~ava - ata je to? <P> Cilj radnika koji su se otresli ograni enog podani kog mentaliteta nije nipoato da dr~avu u ine slobodnom. U Nema kom Rajhu je "dr~ava" gotovo tako "slobodna" koliko u Rusiji. Sloboda se sastoji u tome da se dr~ava iz organa koji je nadredjen druatvu pretvori u organ koji mu je potpuno podredjen; i danas su dr~avne forme slobodnije ili neslobodnije prema tome koliko ograni avaju "slobodu dr~ave". <P> Nema ka radni ka partija - bar koliko ona program usvaja-pokazuje kako su je socijalisti ke ideje vrlo malo pro~ele; umesto da ona postojee druatvo (a to va~i i za svako budue druatvo) tretira kao osnovu postojee dr~ave (ili budue dr~ave za budue druatvo), ona, naprotiv, tretira dr~avu kao neko samostalno bie koje ima svoju vlastitu duhovnu, moralnu, slobodnu osnovu. <P> Koliko je gruba zloupotreba koju program ini izrazima "danaanja dr~ava", "danaanje druatvo", i koliko je joa grublje njegovo nerazumevanje dr~ave kojoj upuuje svoje zahteve! <P> "Danaanje druatvo" je kapitalisti ko druatvo, koje postoji u svim kulturnim zemljama, manje ili viae slobodno od srednjevekovne primese, manje ili viae modifikovano posebnim istorijskim razvitkom svake zemlje, manje ili viae razvijeno. Naprotiv "danaanja dr~ava" menja se sa svakom dr~avnom granicom. Ona je druga ija u pruskonema kom Rajhu nego u `vajcarskoj, druga ija u Engleskoj nego u Sjedinjenim Dr~avama. "Danaanja dr~ava" je, dakle, fikcija. <P> Ipak, i pored sve razli itosti svojih formi, razli ite dr~ave razli itih kulturnih zemalja imaju zajedni ko to ato stoje na tlu modernog bur~oaskog druatva, samo bur~oaskog druatva ja e ili slabije kapitalisti ki razvijenog. One imaju otuda i izvesna zajedni ka bitna obele~ija. U tom smislu mo~e se govoriti o "danaanjoj dr~avi", u suprotnosti prema budunosti u kojoj e njen sadaanji koren, bur~oasko druatvo, odumreti. <P> Pita se onda: kakav e preobra~aj pretrpeti dr~avnost u komunisti kom druatvu? Drugim re ima, koje e druatvene funkcije, analogne sadaanjim dr~avnim funkcijama, ostati u komunisti kom druatvu? Na ovo pitanje mo~e se odgovoriti samo nau no, i pravili mi hiljade kombinacija s re ima narod i dr~ava, neemo prii problemu ni za dlaku bli~e. <P> Izmedju kapitalisti kog druatva i komunisti kog druatva le~i period revolucionarnog preobra~aja prvog u drugo. Njemu odgovara i politi ki prelazni period, a dr~ava tog perioda ne mo~e da bude niata drugo do revolucionarna diktatura proletarijata. <P> Program se, medjutim, ne bavi ni ovom poslednjom, niti se bavi buduom dr~avnoau komunisti kog druatva. <P> Njegovi politi ki zahtevi ne sadr~e niata osim stare, dobro poznate demokratske litanije: opate izborno pravo, direktno zakonodavstvo, narodno pravo, milicija itd. Oni su prosto eho bur~oaske Narodne partije, Lige za mir i slobodu. To su zahtevi koji su, ukoliko nisu u fantasti noj predstavi preterani, ve realizovani. Samo ato se dr~ava kojoj oni pripadaju ne nalazi unutar nema kih dr~avnih granica, nego u `vajcarskoj, Sjedinjenim Dr~avama itd. "Dr~ava budunosti" te vrste je danaanja dr~ava, mada ona postoji izvan "okvira" Nema kog Rajha. <P> Ali, zaboravilo se jedno. Budui da nema ka radni ka partija izri ito izjavljuje da se kree unutar "danaanje nacionalne dr~ave", dakle svoje dr~ave, pruskonema kog Rajha - ina e bi njeni zahtevi bili najveim delom besmisleni, jer zahteva se samo ono ato se nema - ona ne bi smela zaboravljati glavnu stvar, naime da sve te lepe stvar ice po ivaju na priznavanju takozvanog narodnog suvereniteta, da su za to samo u demokratskoj republici na svom mestu. <P> Kako se nema smelosti - i to je pametno, jer prilike nala~u opreznost - da se zahteva demokratska republika, kao ato su to inili francuski radni ki programi pod Lujem Filipom i pod Lujem Napoleonom - nije trebalo pribegavati ni triku, koji nije ni poaten<a href="gota.htm#fus13" target="toc"><sup>[13]</sup></a> ni dostojan, da se stvari koje imaju smisla samo u demokratskoj republici zahtevaju od jedne dr~ave, koja nije niata drugo nego parlametarnim formama operva~en, s feudalnim dodatkom pomeaan, od bur~oazije ve uplivisan, birokratski otesan, policijski uvan vojni despotizam; i joa tu dr~avu sve ano uverivati da se neato takvo misli od nje postii "zakonskim sredstvima"! <P> ak vulgarna demokratija, koja u demokratskoj republici vidi hiljadugodianje carstvo bo~ije na zemlji i koja ne sluti da baa u toj poslednjoj dr~avnoj formi bur~oaskog druatva klasna borba ima da se vodi do kona ne pobede - ak i ona stoji veoma visoko iznad te vrste demokratizma u granicama policijskih dopuatenog i logi ki nedopuatenog. <P> Da se pod "dr~avom" u stvari razume dr~avna maaina ili dr~ava ukoliko ona usled podele rada predstavlja od druatva odvojeni, vlastiti organizam, pokazuju ve re i: "nema ka radni ka partija zahteva kao privrednu osnovu dr~ave: jedan jedini progresivni porez na dohodak itd.". Porezi su privredna osnova dr~avne maainerije i niata drugo. U dr~avi budunosti koja postoji u `vajcarskoj taj zahtev je prili no ispunjen. Porez na dohodak predpostavlja razli ite izvore dohotka razli itih druatvenih klasa, dakle kapitalisti ko druatvo. Nije, dakle, niata udno ato liverpulski pobornici finansijske reforme -bur~uji s Gledstonovim bratom na elu - postavljaju isti zahtev koji i program. <P> <B>B.</B> "Nema ka radni ka partija zahteva kao duhovnu i moralnu osnovu dr~ave: <P> 1. Opate i jednako narodno vaspitanje od strane dr~ave. Opate i obavezno pohadjanje akole. Besplatnu nastavu". <P> Jednako narodno vaspitanje? `ta se zamialja pod tim re ima? Misli se da u danaanjem druatvu (a samo je o njemu re) vaspitanje mo~e biti jednako za sve klase? Ili se zahteva da i viae klase budu prirodno reducirane na skromnu meru vaspitanja - narodne akole - koja je jedino spojiva s ekonomskim prilikama ne samo najamnih radnika nego i seljaka? <P> "Opate i obavezno pohadjanje akole. Besplatnu nastavu". Prvo postoji ak i u Nema koj, drugo u `vajcarskoj i Sjedinjenim Dr~avama ato se ti e narodnih akola. `to se u nekim dr~avama Sjedinjenih Dr~ava i viae nastavne ustanove "besplatne", to fakti ki zna i samo da viae klase podmiruju troakove svog vaspitanja iz opatih poreskih sredstava. Uzgred budi re eno, to isto va~i za "besplatno pravosudje" koje se zahteva pod A. 5. Krivi no pravosudje je svuda besplatno; gradjansko pravosudje vrti se gotovo isklju ivo oko sporova o svojini, ti e se dakle gotovo isklju ivo imunih klasa. Treba li da one svoje parnice vode na ra un narodnih sredstava? <P> Trebalo bi da paragraf o akolama zahteva bar tehni ke akole (teorijske i prakti ne) u vezi sa narodnom akolom. <P> "Narodno vaspitanje od strane dr~ave" treba sasvim odbaciti. Odredjivati opatim zakonom sredstva za narodne akole, kvalifikaciju u iteljskog osoblja, grane nastave itd, i, kao ato se to radi u Sjedinjenim Dr~avama, nadzirati ispunjavanje tih zakonskih propisa putem dr~avnih ispektora, neato je sasvim drugo nego postaviti dr~avu za vaspita a naroda! Naprotiv, vlada i crkva treba da budu podjednako isklju ene od svakog uticaja na akolu. U prusko-nema kom Rajhu (a ne poma~e auplji izgovor da je re  o "dr~avi budunosti"; videli smo kako u tom pogledu stoje stvari), obrnuto, dr~avi je potrebno vrlo surovo vaspitanje od strane naroda. <P> Ceo program, pored svog demokratskog zveketa, okru~en je skroz-naskroz podani kom verom Lasalove sekte u dr~avu ili, ato nije niata bolje, verom u demokratska udesa, ili je ono ak kompromis izmedju te dve vrste vere u udesa, koje su jednako daleko od socijalizma. <P> "Slobodne nauke" glasi jedan paragraf pruskog ustava emu, dakle, ovde "Sloboda savesti"! Ako se ialo za tim da se danas, u vreme "kulturkampfa"<a href="gota.htm#fus14" target="toc"><sup>[14]</sup></a>, stave liberalizmu na srce njegove stare parole, onda se to moglo u initi samo u ovom obliku: Svako mora imati mogunost da vrai svoju versku kao i telesnu potrebu, a da policija ne zabada u to svoj nos. Ali radni ka partija morala je tom prilikom ipak izraziti da je svesna toga da bur~oaska "sloboda savesti" nije niata drugo nego tolerisanje svih moguih vrsta verske slobode savesti, a da ona, naprotiv, hoe da oslobodi savest od verskih utvara. Medjutim, ne ~eli se prekora iti "bur~oaski" nivo. <P> Sad sam doaao do kraja, jer ono ato u programu dalje dolazi kao dodatak ne ini njegov karakteristi ni sastavni deo. Zato ovde mogu da budem sasvim kratak. <P> 2. "Normalni radni dan" <P> Ni u jednoj drugoj zemlji radni ka partija se ne ograni ava na tako odredjen zahtev, nego uvek fiksira du~inu radnog dana koju ona u datim prilikama smatra za normalnu. <P> 3. "Ograni enje ~enskog rada i zabrana de ijeg rada" <P> Normiranje radnog dana mora ve uklju iti ograni enje ~enskog rada ukoliko se ono odnosi na trajanje, pauze itd. radnog dana; ina e ono ato mo~e samo da zna i isklju enje ~enskog rada iz onih grana koje su specijalno atetne za ~enski organizam ili su kod ~enskog pola protivne moralu. Ako se mislilo na to, trebalo je to rei. <P> "Zabrana de ijeg rada"! Tu je bilo apsolutno potrebno navesti granicu starosti. <P> Opata zabrana de ijeg rada nespojiva je s postojanjem krupne industrije i zato je pusta pobo~na ~elja. Njeno sprovodjenje - kad bi bilo mogue - bilo bi reakcionarno, jer pri strogom regulisanju radnog vremena prema razli itom uzrastu i pri ostalim merama predostro~nosti za zaatitu dece rano povezivanje produktivnog rada s nastavom jedno je od najmonijih sredstava za preobra~aj danaanjeg druatva. <P> 4. "Dr~avni nadzor nad fabri kom, zanatskom i kunom industrijom" <P> S obzirom na pruskonema ku trebalo je odredjeno zahtevati da inspektore mo~e smenjivati samo sud; da ih svaki radnik mo~e tu~iti sudiji zbog kraenja du~nosti; da oni moraju pripadati lekarskom stakle~u. <P> 5. "Regulisanje zatvoreni kog rada" <P> Sitan zahtev u jednom opatem radni kom programu. U svakom slu aju, trebalo je jasno rei da radnici ne ~ele, zato ato se tobo~e boje konkurencije, da se s obi nim kriminalcima postupa kao s marvom, i ne ~ele pre svega da im se oduzima njihovo jedino sredstvo za popravak - produktivan rad. To je minimum koji se mogao o ekivati od socijalista. <P> 6. "Delotvoran zakon o odgovornosti" <P> Trebalo je rei ata se razume pod "delotvornim" zakonom o odgovornosti. <P> Da uzgred napomenem: kod normalnog radnog dana zaboravljen je onaj deo fabri kog zakonodavstva koji se ti e zdravstvenih mera i sredstava za zaatitu od opasnosti itd. Zakon o odgovornosti primenjuje se tek onda kad su ti propisi prekraeni. <P> Ukratko, i dodatak se odlikuje aljkavom redakcijom. Dixi et salvavi animam meam. Rekoh i spasoh duau svoju (tj. izvraio sam svoju du~nost). <P> <BR> <p> <hr align=left size=1 width="33%"> fusnote:<BR> <font face = "Arial" size=1> <a name="fus1"><sup>[1]</sup></a> 1. Misli se na Bakunjinovu knjigu "Dr~ava i anarhija", Cirih 1873. <BR><a name="fus2"><sup>[2]</sup></a> 2. Narodna partija osnovana je u septembru 1865. u Darmatatu (Darmstadt), a organizaciono u vraena na svom kongresu u `tutgartu (Stuttgart) 1868; sitnobur~oaska partija suprotstavljala je ujedinjenu Nema ke pod hegemonijom junkerske Pruske, kojemu je te~io Bizmark, principe federalizma. <BR><a name="fus3"><sup>[3]</sup></a> 3. Francuski prevod prvog toma "Kapitala" (prevod je redigovo sam Marks) izlazio je u sveskama 1872-1875. u Parizu. <BR><a name="fus4"><sup>[4]</sup></a> 4. Re  je o izdava koj knji~ari Socijaldemokratske radni ke partije vezanoj uz redakciju centralnog partijskog organa "Der Volksstaat" ("Narodna dr~ava"). U njoj je 1875. izaalo drugo izdanje Marksovog spisa "Otkria o komunisti kom procesu u Kelnu". <BR><a name="fus5"><sup>[5]</sup></a> 5. Re  je o izborima za Rajhstag odr~anim 10. januara 1874. <BR><a name="fus6"><sup>[6]</sup></a> 6. Berlinskim Maratom Marks ovde ironi no naziva Haselmana, glavnog urednika "Neuer Socijal-Demokrat"-a ("Novi socijaldemokrat"), centralnog organa lasalovaca. <BR><a name="fus7"><sup>[7]</sup></a> 7. Medjunarodna liga za mir i slobodu - organizacija bur~oaskih demokrata i pacifista, osnovana 1867. u }enevi. Prva internacionala vodila je borbu protiv demagoakih parola Lige kojima se proletarijat odvla io od klasne borbe. <BR><a name="fus8"><sup>[8]</sup></a> 8. Posle pada Pariske komune Bizmark je nastojao da s Austrijom i Rusijom zaklju i formalni ugovor u cilju zajedni kog proganjanja revolucionarnog pokreta, a naro ito Prve internacionale. U oktobru 1873. zaklju en je na Bizmarkovu inicijativu takozvani Trojecarski savez, konvencija izmedju vlada Nema ke, Rusije i Austro-Ugarske o zajedni kom postupku u slu aju "evropskih potresa". <BR><a name="fus9"><sup>[9]</sup></a> 9. Marks misli na uvodni lanak u broju 67. lista "Nordeutsche Allgemeine Zeitung" ("Severnonema ke opate novine") od 20. marta 1875. U lanku se zauzima stav prema ta ki 5 socijaldemokratskog programa i primeuje da je "socijaldemokratska agitacija u mnogom pogledu postala opreznija" i da se "odri e Internacionale". <BR><a name="fus10"><sup>[10]</sup></a> 10. Lasal je svoj "gvozdeni zakon najamnine" formulisao ovako: "Gvozdeni ekonomski zakon koji u danaanjim uslovima, pod gospodstvom ponude i tra~nje rada, odredjuje najamninu jeste ovaj: prose na najamnina uvek ostaje reducirana na nu~na sredstva za ~ivot, to jest sredstva koja su u jednom narodu po obi aju potrebna za odr~avanje egzistencije i za mno~enje. <BR> To je ta ka oko koje realna nadnica u svako doba oscilira, a da se nikad ne mo~e dugo iznad nje popeti ili ispod nje pasti. Ona se ne mo~e trajno popeti iznad tog proseka; ina e bi usled lakaeg, boljeg polo~aja radnika doalo do poveanja radni kog stanovniata, a time do ponude ruku koje bi najamninu ponovo snizile na njeno predjaanje stanje pa i ispod njega. <BR> Najamnina ne mo~e trajno pasti ni ispod ovih nu~nih sredstava za ~ivot. Jer tada bi doalo do iseljavanja, bezbra nosti, uzdr~avanja od radjanja dece i najzad od bedom izazvanog smanjenja broja radnika, koje samim tim su~ava ponudu radni kih ruku i tako vraa najamninu opet na njen viai nivo. Realna prose na najamnina sastoji se, dakle, u kretanju, da bi stalno kru~ila oko onog svog te~iata u koje mora da se trajno vraa, nalazei se as neato iznad a as neato ispod njega." (Vidi: "Arbeiterlesebuch, Rede Lassalles zu Frankfurt a. M. am 17. und 19. Mai 1863, Hottingen-Zrich 1887.) <BR><a name="fus11"><sup>[11]</sup></a> 11. Maltusova teorija populacije - reakcionarno u enje engleskog bur~oaskog ekonomiste Maltusa, koji siromaatvo i bedu radnih masa ne pripisuje rastenju eksploatacije koje je svojstveno kapitalisti kom druatvu, nego umno~avanju stanovniatva. Po Maltusovom tvrdjenju sredstva za ~ivot se poveavaju sporije nego stanovniatvo, i zato nedostaju za sve. Maltus je zahtevao da dr~ava ograni ava porast stanovniatva. <BR><a name="fus12"><sup>[12]</sup></a> 12. "Atelier" - asopis za radnike koji je izlazio u Parizu 1840. do 1850. i bio pod uticajem ideja Biaeovog katoli kog socijalizma. <BR><a name="fus13"><sup>[13]</sup></a> 13. Ajzenahovce su zvali i "poateni". <BR><a name="fus14"><sup>[14]</sup></a> 14. "Kulturkampf" - "borba za kulturu", Bizmarkova borba sedamdesetih godina proalog veka protiv nema ke katoli ke partije, partije "centruma", pomou policijskih progona katolicizma. "Takvom borbom Bizmark je samo oja ao klerikalizam katolika, samo je naneo atetu stvarnoj kulturi, jer je pomakao u prvi plan verske podele umesto podela politi kih, odvukao pa~nju nekih slojeva radni ke klase i demokratije od nasuanih zadataka klasne i revolucionarne borbe u stranu najpovranijeg i bur~oaski la~nog antiklerikalizma". (V. I. Lenjin, "O odnosu radni ke partije prema religiji"). <P><BR> <div align=center> <font face="Arial" size=1 color="#000000">[ <a href="gota.htm#vrh" target="toc">na poetak</a> | <a href="../biblio.htm#vrh" target="toc">spisak autora</a> | <a href="mailto:proleter@email.com">kontakt</a> ]<br> <hr width=95%> <font face="Arial" size=1 color="#000000"><b>POBUNJENI UM web magazin</b> <font color="#BB0000">(<a href="http://www.come.to/crveni">www.come.to/crveni</a>)<font color="#000000">, kontakt: <a href="mailto:proleter@email.com">proleter@email.com</a><br> <font face="Arial" size=1 color="#777777">Svako koriaenje, kopiranje i distribuiranje materijala je dozvoljeno, izuzev u komercijalne svrhe. Molimo vas da sauvate oznaku izvora sa koga je materijal preuzet.</font></center> </div> </td> <td width=7></td> </table> </BODY> </HTML>
Make your own free website on Tripod.com