Make your own free website on Tripod.com
KOMUNIST - internet biblioteka


O RADNICAMA I SELJANKAMA
autor: V. I. Lenjin


V. I. Lenjin
V. I. Lenjin
[ sadržaj: ]
Iz članka "Vojni program proleterske revolucije"
Govor Lenjina na I sveruskom kongresu radnica
O oslobođenju žene
O zadacima ženskog radničkog pokreta u Sovjetskoj Republici
Sovjetska vlast i položaj žene
Međunarodni dan radnica


IZ ČLANKA "VOJNI PROGRAM PROLETERSKE REVOLUCIJE"
(napisano u jesen 1916 g. štampano septembar-oktobar 1917 g. u Jugend-Internationale)

...Onoga ko će reći da je to teorija odvojena od života, potsetićemo na dve svetsko-istoriske činjenice: na ulogu trustova i fabričkog rada žena, s jedne strane, i na Komunu 1871 g. i Decembarski ustanak 1905 u Rusiji, s druge strane.

Stvar je buržoazije da razvija trustove, da goni decu i žene u fabrike, da ih tamo muči, demorališe, osuđuje na neizrecivu bedu. "Mi ne "zahtevamo" takav razvitak, mi ga ne "podupiremo", mi se borimo protiv njega. Ali kako se borimo? Mi znamo da su trustovi i fabrički rad žena progresivni. Mi nećemo natrag, ka zanatstvu, ka predmonopolističkom kapitalizmu, ka kućnom radu žena. Napred preko trustova itd. i preko njih ka socijalizmu!

Ovaj argumenat može se primeniti, sa odgovarajućim izmenama, i na današnju militarizaciju naroda. Danas imperijalistička buržoazija militarizuje ne samo čitav narod nego i omladinu. Sutra će ona možda pristupiti militarizaciji žena. Mi na to odgovaramo: utoliko bolje! Ukoliko brže, utoliko bliže oružanom ustanku protiv kapitalizma. Kako se mogu socijal-demokrati dati zaplašiti militarizacijom omladine itd., ako ne zaboravljaju primer Komune? To nije "teorija odvojena od života", nije mašta, nego činjenica. I bilo bi zaista sasvim rđavo kad bi socijal-demokrati, uprkos svim ekonomskim i političkim činjenicama, počeli sumnjati u to, da imperijalistička epoha i imperijalistički ratovi neizbežno moraju dovesti do ponavljanja tih činjenica.

Jedan buržoaski posmatrač Komune pisao je u jednom engleskom listu: "Kad bi se francuska nacija sastojala samo od žena, kakva bi to bila užasna nacija"! Žene i deca od 13 godina borili su se za vreme Komune uz muškarce. A drukčije neće biti ni u pretstojećim bitkama za obaranje buržoazije. Proleterske žene neće pasivno gledati kako dobro naoružana buržoazija puca na rđavo naoružane ili nenaoružane radnike. One će se latiti oružja kao i 1871 g., i iz sadašnjih zaplašenih nacija - tačnije: iz sadašnjeg radničkog pokreta, koji su više dezorganizovali oportunisti nego vlade - izrašće sasvim sigurno pre ili kasnije, ali sasvim sigurno internacionalni savez "užasnih nacija" revolucionarnog proletarijata.

Militarizacija prožima sada sav javni život. Imperijalizam je ogorčena borba velikih sila za podelu i novu podelu sveta, - zato on mora neizbežno voditi daljoj militarizaciji u svima zemljama, pa i u neutralnim, pa i u malim. Šta će protiv toga raditi proleterske žene? Zar samo proklinjati rat i sve što je vojničko, samo zahtevati razoružanje? Nikad se žene ugnjetene klase, koja je zaista revolucionarna, neće pomiriti c takvom sramnom ulogom. One će govoriti svojim sinovima: "Ti ćeš skoro odrasti. Daće ti pušku. Uzmi je i dobro nauči ratnu veštinu. Ta nauka je potrebna proleterima, ne da pucaju u tvoju braću, radnike drugih zemalja, kako se to čini u sadašnjem ratu, i kako ti savetuju izdajnici socijalizma, nego zato da se bore protiv buržoazije svoje vlastite zemlje, da učine kraj eksploataciji, bedi i ratovima, ne putem lepih želja, nego putem pobede nad buržoazijom i putem njenog razoružanja."!


V. I. Lenjin, Dela, knj. XIX, str. 327-328, rusko izdanje.

[ na početak ]



GOVOR LENJINA NA I SVERUSKOM KONGRESU RADNICA
19 novembra 1918 g.

Drugarice, - kongres ženskog dela proleterske armije u izvesnom smislu ima osobito važan značaj, jep u svima zemljama najteže je bilo pokrenuti žene. Ne može biti socijalističkog prevrata, ako ogromni deo radnih žena ne uzme u njemu znatnog učešća.

U svima civilizovanim zemljama, čak u najnaprednijim, položaj žene je takav da ih uzalud ne nazivaju kućnim robinjama. Ni u jednoj kapitalističkoj državi, pa bila to i najslobodnija republika, ne postoji potpuna ravnopravnost žena.

Zadatak Sovjetske Republike je u prvom redu da uništi sva ograničenja prava žena. Izvor buržoaske prljavštine, ugnjetenosti, poniženja - brakorazvodni proces - sovjetska vlast je potpuno uništila.

Već je godina dana kako postoji potpuno slobodno zakonodavstvo o razvodu braka. Mi smo izdali dekret koji je uništio razliku u položaju bračnog i vanbračnog deteta i čitav niz političkih ograničenja; nigde nije tako potpuno ostvarena jednakost i sloboda radnih žena.

Mi znamo da sva težina zastarelih propisa pada na ženu radničke klase.

Prvi put u istoriji naš zakon je izbacio sve ono što je ženu činilo bespravnom. Ali nije stvar u zakonu. U gradovima i fabričkim naseljima ovaj zakon o punoj slobodi braka dobro se prima, ali u selu to vrlo često ostaje na papiru. Tamo sve dosad preovlađuje crkveni brak. Uzrok tome je uticaj sveštenika, a protiv toga zla teže se boriti nego protiv starog zakonodavstva.

Protiv verskih predrasuda treba se boriti veoma oprezno; mnogo štete nanose oni koji u tu borbu unose vređanje verskog osećanja. Treba se boriti putem propagande, putem prosvećivanja. Zaoštravanjem borbe možemo samo ogorčiti masu; takva borba učvršćuje podelu mase po principu vere, a naša je snaga u jedinstvu. Najdublji izvor verskih predrasuda je beda i neprosvećenost; protiv ovog zla mi moramo da se i borimo.

Položaj žene dosada je bio takav da ga nazivaju ropskim; ženu pritiskuje njeno kućno gazdinstvo, i iz tog položaja ženu može spasiti samo socijalizam, tek onda, kada od sitnog gazdinstva pređemo na kolektivno, na kolektivnu obradu zemlje.

Tek onda će žene biti potpuno oslobođene i izbavljene od okova. Taj zadatak je težak; stvaraju se komiteti sirotinje; nailazi vreme kada se socijalistička revolucija učvršćuje.

Tek sada se organizuje najsiromašniji deo stanovništva u selu, i u njima, u organizacijama seoske sirotinje, socijalizam dobija čvrstu podlogu.

Ranije se često dešavalo da je grad postajao revolucionaran, a posle njega je istupalo selo.

Sadašnji prevrat se oslanja na selo, i u tome je njegov značaj i snaga. Iz iskustva svih oslobodilačkih pokreta vidi se, da je uspeh revolucije zavisio od toga, koliko u njemu učestvuju žene. Socijalistička vlast čini sve da bi žena mogla samostalno da vrši svoj proleterski socijalistički rad.

Položaj sovjetske vlasti težak je utoliko, ukoliko imperijalisti svih zemalja mrze Sovjetsku Rusiju i pripremaju ratni pohod protiv nje zbog toga, što je ona zapalila požar revolucije u celom nizu zemalja i što je napravila odlučne korake ka socijalizmu. Sada kad oni žele da unište revolucionarnu Rusiju, njima samim počinje da gori tlo pod nogama. Vi znate da se revolucionarni pokret širi u Nemačkoj, da u Danskoj radnici vode borbu protiv vlade, da se Holandija pretvara u Sovjetsku Republiku. Revolucionarni pokret u tim malim zemljama nema samostalan značaj, ali je on osobito značajan zato, što te zemlje nisu ratovale i što je tamo postojao u najvećem stepenu "pravni" demokratski poredak. Ako takve zemlje počinju da se kreću, onda nam to govori da revolucionarni pokret zahvata ceo svet.

Dosada nijedna republika nije mogla da oslobodi ženu. Sovjetska vlast će joj pomoći. Naša stvar je nepobediva, jer se u svima zemljama diže nepobediva radnička klasa. Taj pokret znači porast nepobedive socijalističke revolucije.

"Pravda" br. 57, (298), 10 marta 1925 g. Dela, knj. XXIII, str. 285, 286.

[ na početak ]



O OSLOBOĐENJU ŽENE
Iz članka "Velika Inicijativa" (Juni 1919 g.)

...Uzmite položaj žene. Nijedna demokratska partija na svetu ni u jednoj od najnaprednijih buržoaskih republika nije u tom pogledu za desetine godina uradila ni stoti deo onoga što smo mi uradili već u prvoj godini naše vlasti. Mi, u pravom smislu reči, nismo ostavili ni kamena na kamenu od tih podlih zakona o neravnopravnosti žene, o ograničenjima pri razvodu braka, o odvratnim formalnostima, koje su vezane s razvodom, o nepriznavanju vanbračne dece, o traganju za njihovim očevima, - zakona čiji su ostaci mnogobrojni u svim civilizovanim zemljama, na sramotu buržoazije i kapitalizma. Mi imamo po hiljadu puta pravo da se ponosimo onim što smo u toj oblasti uradili. Ali što smo čistije očistili tlo od krša starih, buržoaskih zakona i ustanova, to nam je postalo jasnije da je to samo čišćenje zemljišta za građevinu, ali još ne i sama građevina,

Žena je, i pored svih oslobodilačkih zakona, i dalje kućna robinja, jer nju pritiskuje, guši, zaglupljuje, ponižava sitno kućno gazdinstvo, prikivajući je za kuhinju i dečju sobu, rasipajući njen rad na strahovito neproduktivan, pipav pocao, koji nervira, zatupljuje, zaglupljuje. Pravo oslobođenje žene, pravi komunizam počeće tek tamo i onda, gde i kada bude počela masovna borba (pod rukovodstvom proletarijata koji ima u rukama državnu vlast) protiv tog sitnog kućnog gazdinstva, ili, tačnije, kad bude počela njegova masovna reorganizacija u krupno socijalističko gazdinstvo.

Da li mi u praksi posvećujemo dovoljno pažnje tome pitanju, koje je teoretski za svakoga komunistu neosporno? Razume se, ne. Da li se s dovoljno pažnje odnosimo prema klicama komunizma, koje već postoje u toj oblasti? Ne, još jedanput ne. Kolektivne menze, jasle, dečji vrtovi - evo sitnih primera tih klica, evo jednostavnih, svakodnevnih sredstava koja ne zahtevaju ništa pompezno, gromoglasno, svečano, - ali koja su sposobna da faktički oslobode ženu, sposobna da faktički smanje i unište njenu nejednakost s muškarcem u pogledu njene uloge u društvenoj proizvodnji i u društvenom životu. Ta sredstva nisu nova, njih je stvorio (kao i uopšte sve materijalne preduslove socijalizma) krupni kapitalizam, ali su ona pod kapitalizmom ostajala, prvo, retkost, drugo, - što je naročito važno - ili trgovačka preduzeća, sa svima najgorim stranama špekulacije, bogaćenja, prevare, falsifikovanja, ili "akrobatstvo buržoaske dobrotvornosti", koju su najbolji radnici opravdano mrzeli i prezirali.

Nema sumnje da kod nas ima sada kudikamo više tih ustanova i da one počinju menjati svoj karakter. Nema sumnje da među radnicama i seljankama ima mnogo više organizatorskih talenata nego što je nama poznato, da ima ljudi koji umeju da organizuju praktičnu stvar, sa učešćem velikog broja saradnika i još većeg broja interesenata, a bez onoga mnoštva fraza, petljavine, svađe, brbljanja o planovima, sistemima itd., od čega "boluje" stalno preko mere sobom zauzeta "inteligencija", ili novopečeni - "komunisti". A mi te klice novoga ne negujemo kako treba.

Pogledajte buržoaziju. Kako ona divno ume da pravi reklamu za ono što je njoj potrebno! Kako se "uzorna", u očima kapitalista, preduzeća hvale u milionima primeraka njihovih novina, kako se od "uzornih" buržoaskih ustanova stvara predmet nacionalnog ponosa! Naša štampa se ne brine, ili se gotovo ništa ne brine, o tome da opisuje najbolje menze ili jasle, kako bi svakodnevnim nastojanjima postigla da se neke od njih pretvore u uzorne, da im pravi reklamu, da podrobno opisuje kolika se ušteda ljudskog rada, kakva se udobnost za potrošače, kakva štednja namirnica, kakvo se oslobođenje žene od kućnog ropstva, kakvo se poboljšanje zdravstvenih uslova pri uzornom komunističkom radu postiže, može da postigne, ili može da proširi na čitavo društvo, na sve trudbenike.

Uzorna proizvodnja, uzorni komunistički subotnici, uzorno staranje i savesnost pri proizvodnji i raspodeli svakog puda žita, uzorne menze, uzorna čistoća te i te radničke kuće, tog i tog bloka kuća, - sve to treba da bude desetostruko više nego sada predmet pažnje i brige kako naše štampe, tako i svake radničke i seljačke organizacije. Sve su to klice komunizma, a negovanje tih klica naša je zajednička i najpreča dužnost. Ma kako da je teško naše stanje ishrane i proizvodnje, ipak je za godinu i po dana boljševičke vlasti napredovanje na čitavom frontu nesumnjivo: isporuke žita popele su se od 30 miliona pudi (od 1. VIII. 1917 do 1. VIII 1918) na 100 miliona pudi (od 1. VIII. 1918 do 1. V. 1919); povrtarstvo je uvećano, nezasejana površina kod žitarica smanjena, železnički saobraćaj počeo se poboljšavati i pored ogromnih teškoća s gorivom, i tako dalje. Na toj opštoj osnovi, i uz pomoć proleterske državne vlasti, klice komunizma neće zakržljati, već će se razgranati i razviti u potpuni komunizam.

Dela, knj. XXIV, str. 343-345, rusko izdanje.

[ na početak ]



O ZADACIMA ŽENSKOG RADNIČKOG POKRETA U SOVJETSKOJ REPUBLICI
Govor na IV moskovskoj opštegradskoj nepartiskoj konferenciji radnica 23 septembra 1919

Drugarice, vrlo mi je milo što mogu da pozdravim konferenciju žena-radnica. Dozvoliću sebi da se ne dotičem onih tema i onih pitanja koja sada, razume se, najviše uznemiruju ženu-radnicu i svakog svesnog čoveka iz trudbeničke mase. Ta najbolnija pitanja su - pitanje hleba i pitanje našeg položaja na frontu. Ali, koliko mi je iz novinarskih izveštaja poznato o vašim konferencijama, ta su pitanja ovde iscrpno izložili Trocki - o položaju na frontu i drugarica Jakovljeva i drug Sviderski - što se tiče pitanja hleba, i zato mi dozvolite da se tih pitanja ne dotičem.

Hteo bih da kažem nekoliko reči o opštim zadacima ženskog radničkog pokreta u Sovjetskoj Republici, kako o onim zadacima koji su vezani s prelazom ka socijalizmu uopšte, tako i o onim koji sada s naročitom upornošću izbijaju na prvo mesto. Drugarice, sovjetska vlast je još od samog početka postavila pitanje položaja žena. Meni se čini da će zadatak svake radničke države koja prelazi ka socijalizmu biti dvojak. I prvi deo toga zadatka relativno je prost i lak. On se tiče onih starih zakona koji su ženu stavili u neravnopravan položaj prema muškarcu.

Još vrlo davno pretstavnici svih oslobodilačkih pokreta u zapadnoj Evropi, ne samo u toku decenija, već i u toku stoleća, isticali su zahtev da se ukinu ti zastareli zakoni i da se žena izjednači s muškarcem pred zakonom, ali nijedna evropska demokratska država, nijedna od najnaprednijih republika nije uspela da to ostvari, zato što tamo gde postoji kapitalizam, tamo gde ostaje privatna svojina na zemlju, privatna svojina na fabrike i zavode, tamo gde se održava vlast kapitala, privilegije će ostati na strani muškaraca. U Rusiji se to moglo sprovesti samo zato što je tu od 25 oktobra 1917 g. uspostavljena vlast radnika. Sovjetska vlast je od samog početka stavila sebi u zadatak da postoji kao vlast trudbenika, koja je neprijatelj svake eksploatacije. Ona je sebi stavila u zadatak da uništi mogućnost eksploatacije trudbenika od strane spahija i kapitalista, da uništi vladavinu kapitala. Sovjetska vlast je nastojala da postigne to da trudbenici svoj život izgrađuju bez privatne svojine na zemlju, bez privatne svojine na fabrike i zavode, bez one privatne svojine koja je svuda, u čitavom svetu, čak i pri potpunoj političkoj slobodi, čak i u najdemokratskijim republikama, faktički stavila trudbenike u položaj bede i najamnog ropstva, a ženu - u položaj dvostrukog ropstva.

Još u prvim mesecima svoga postojanja sovjetska vlast, kao vlast trudbenika izvršila je u zakonodavstvu koje se tiče žene najodlučniji preokret. Od onih zakona koji su ženu stavljali u podređen položaj nije u Sovjetskoj Republici ostalo ni kamena na kamenu. Ja govorim baš o onim zakonima koji su specijalno iskorišćavali slabiji položaj žene, stavljajući je u neravnopravan a često čak u ponižavajući položaj, tj. o zakonima o razvodu braka i o vanbračnom detetu, o pravu žene da od oca deteta traži izdržavanje za to dete.

Baš u toj oblasti buržoasko zakonodavstvo, treba reći, čak i u najnaprednijim zemljama, iskorišćava slabiji položaj žene, učinivši je neravnopravnom i ponizivši je, i baš u toj oblasti sovjetska vlast od starih, nepravičnih za pretstavnike radnih masa nepodnošljivih zakona nije ostavila ni kamena na kamenu. I mi sada s punim ponosom, bez ikakvog preterivanja, možemo reći da osim Sovjetske Rusije nema nijedne zemlje na svetu u kojoj postoji potpuna ravnopravnost žena i u kojoj žena nije stavljena u ponižavajući položaj, koji se naročito oseća u svakodnevnom, porodičnom životu. To je bio jedan od naših prvih i najvažnijih zadataka.

Ako imate prilike da dolazite u dodir s partijama koje se neprijateljski drže prema boljševicima, ili ako vam dolaze do ruku novine koje se na ruskom jeziku izdaju u oblastima koje su zauzeli Kolčak i Denjikin, ili ako imate prilike da govorite s ljudima koji stoje na gledištu tih listova, vi od njih često možete čuti da optužuju sovjetsku vlast da je narušila demokratiju.

Nama, pretstavnicima sovjetske vlasti, boljševicima-komunistima i pristalicama sovjetske vlasti, stalno prebacuju da smo narušili demokratiju, a kao dokaz za tu optužbu iznose činjenicu da je sovjetska vlast rasterala ustavotvornu skupštinu. Na te optužbe mi obično ovako odgovaramo: ona demokratija i ona ustavotvorna skupština koje su nastale za vreme postojanja privatne svojine na zemlju, kada ljudi nisu bili jednaki među sobom, kada je onaj ko ima vlastiti kapital bio gospodar, a ostali, koji su kod njega radili bili njegovi najamni robovi, - takva demokratija za nas nema nikakve vrednosti. Čak i u najnaprednijim državama takva demokratija prikrivala je ropstvo. Mi, socijalisti, pristalice smo demokratije samo utoliko, ukoliko ona olakšava položaj trudbenika i ugnjetenih. U čitavom svetu socijalizam stavlja sebi u zadatak borbu protiv svake eksploatacije čoveka čovekom. Za nas istinski značaj ima ona demokratija koja služi eksploatisanima, onima koji su stavljeni u neravnopravan položaj. Ako se neradnicima oduzima biračko pravo, to i jeste prava jednakost među ljudima. Onaj ko ne radi, ne treba ni da jede. Na te optužbe mi odgovaramo, da treba poetaviti pitanje o tome kako se u ovoj ili onoj državi ostvaruje demokratija. Mi vidimo da se u svim demokratskim republikama proglašava jednakost, a u građanskim zakonima i u zakonima o položaju žene u pogledu njenog položaja u porodici, u pogledu razvoda braka, na svakom koraku vidimo nejednakost i ponižavanje žene, i mi kažemo da je to narušavanje demokratije, i to baš u odnosu prema ugnjetenima. Sovjetska vlast je više od svih drugih, i najrazvijenijih zemalja, ostvarila demokratiju time, što u svojim zakonima nije ostavila ničeg što bi ma i najmanje potsećalo na neravnopravnost žene. Ponavljam, nijedna država i nijedno demokratsko zakonodavstvo nije učinilo za ženu ni polovinu od onoga što je učinila sovjetska vlast još u prvim mesecima svoga postojanja.

Razume se, sami zakoni nisu dovoljni, i mi se ni u kom slučaju ne zadovoljavamo samo onim što govorimo u oblasti zakonodavstva; ali smo mi svršili sve ono što se od nas zahtevalo za izjednačenje položaja žena, i mi se time s pravom možemo ponositi. Položaj žene u Sovjetskoj Rusiji sada je takav, da s gledišta najnaprednijih država pretstavlja idealan položaj. Ali mi sebi govorimo da je to, razume se, samo početak.

Položaj žene, s obzirom na njeno bavljenje kućnim gazdinstvom još uvek ostaje veoma težak. Da se žena potpuno oslobodi i da stvarno postane jednaka s muškarcem, treba da postoji društveno gazdinstvo i da žena učestvuje u opštem produktivnom radu. Onda će žena zauzimati isti položaj kao i muškarac.

Razume se, ovde nije reč o tome da se žena izjednači u produktivnosti rada, u obimu rada, u njegovom trajanju, u uslovima rada itd., ovde je reč o tome, da žena ne bude ugnjetena svojim položajem u kućnom gazdinstvu za razliku od muškarca. Sve vi znate da čak i pri potpunoj ravnopravnosti ipak ostaje ona stvarna ugnjetenost žene, jer se na nju svaljuje čitavo kućno gazdinstvo. To kućno gazdinstvo, koje vodi žena, najvećim svojim delom je najneproduktivnije, najvarvarskije i najteže gazdinstvo. To je vanredno pipav rad, koji u sebi ne sadrži ništa što bi iole doprinosilo razvitku žene.

Težeći socijalističkom idealu, mi želimo da se borimo za potpuno ostvarenje socijalizma, i ovde se za ženu otvara vrlo veliko polje rada. Mi se sada ozbiljno spremamo da raščistimo tlo za socijalističku izgradnju, a sama izgradnja socijalističkog društva otpočeće tek onda kada se mi, pošto smo postigli potpunu jednakost žene, prihvatimo novog rada zajedno sa ženom, oslobođenom sitnog, zaglupljujućeg, neproduktivnog rada. Na tome ćemo imati da radimo mnoge i mnoge godine. Taj rad ne može dati tako brze rezultate, niti daje tako sjajan efekat.

Mi stvaramo uzorne ustanove, menze, jasle, koje treba da oslobode ženu od kućnog gazdinstva. I baš ovde najviše na žene pada rad oko uređenja svih tih ustanova. Treba reći da sada u Rusiji ima vrlo malo takvih ustanova koje bi pomogle ženi da se iščupa iz tog položaja kućne robinje. Njihov broj je ništavan, i oni uslovi, u koje je sada stavljena Sovjetska Republika, - i vojnički i uslovi snabdevanja, o kojima su vam ovde drugovi detaljno govorili, - ometaju nas u tome radu. Ali ipak treba reći da te ustanove, koje izbavljaju ženu iz tog položaja kućne robinje, niču svuda gde god za to postoji makar i najmanja mogućnost. Mi govorimo da oslobođenje radnika treba da izvrše sami radnici, a isto tako i oslobođenje žena-radnica moraju izvršiti same žene-radnice. Žene-radnice moraju same da se brinu o razvitku takvih ustanova, i ta delatnost žene dovešće do potpune promene njenog starog položaja u kapitalističkom društvu.

U starome kapitalističkom društvu, da bi se čovek bavio politikom, zahtevala se naročita sprema, i zato je učešće žena u politici, čak i u najnaprednijim i najslobodnijim kapitalističkim zemljama, bilo ništavno. Naš se zadatak sastoji u tome da politiku učinimo pristupačnom svakoj radnoj ženi. Od onog momenta kada je uništena privatna svojina na zemlju i na fabrike i oborena vlast spahija i kapitalista, zadaci politike postaju za radne mase i radne žene prosti, jasni i svima potpuno pristupačni. U kapitalističkom društvu žena je stavljena u takav bespravan položaj, da je njeno učešće u politici, u poređenju s muškarcem, ništavno. Da bi se taj položaj izmenio, potrebno je da vlast pripada trudbenicima, i tada će glavne zadatke politike sačinjavati sve ono što se neposredno tiče sudbine samih trudbenika.

A ovde je nužno učešće žene-radnice, ne samo partijke i ne samo svesne radnice, nego i one koja je van partije i koja je najmanje svesna. Ovde sovjetska vlast otvara ženi-radnici široko polje delatnosti.

Mi smo imali vrlo teških trenutaka u borbi protiv sila, neprijateljskih prema Sovjetskoj Rusiji, koje kreću u rat protiv nje. Nama je bilo vrlo teško da se borimo i u vojnoj oblasti - protiv onih sila koje protiv vlasti trudbenika kreću u rat, i u oblasti ishrane - protiv špekulanata, jer je nedovoljan broj ljudi, broj trudbenika, koji bi nam svojim vlastitim radom u svemu išli u pomoć. I ovde sovjetska vlast ne može ništa toliko da ceni kao pomoć ogromne mase nepartijki žena-radnica. Neka one znaju da je možda u starom buržoaskom društvu za politički rad bila potrebna komplikovana sprema, i da je to ženi bilo nepristupačno. Ali politička delatnost Sovjetske Republike postavlja kao svoj glavni zadatak borbu protiv spahija, kapitalista, borbu za uništenje eksploatacije, i zato se u Sovjetskoj Republici za žene-radnice otvara politička delatnost, koja će se sastojati u tome da žena svojom organizatorskom veštinom pomaže muškarcu.

Nama je potreban ne samo organizatorski rad u milionskim razmerama. Nama je potreban organizatorski rad i u najmanjim razmerama, koji i ženi pruža mogućnost da radi. Žena može da radi i u ratnim uslovima, kada je u pitanju pomoć vojsci, agitacija u njoj. U svemu tome žena treba da uzima aktivnog učešća, da bi Crvena armija videla da se o njoj brinu, da se za nju staraju. Žena tako isto može da radi i u oblasti ishrane - na raspodeli namirnica i poboljšavanju masovne ishrane, na učvršćivanju menza, koje su sada tako široko organizovane u Petrogradu.

Eto, u kojim oblastima delatnost žene-radnice dobija pravi organizatorski značaj. Učešće žena potrebno je i organizovanju krupnih oglednih gazdinstava, i u kontroli nad njima, kako ta stvar kod nas ne bi bila stvar pojedinaca. Bez učešća velikog broja radnih žena u tom poslu, on se ne može ostvariti. I žena-radnica potpuno može da se lati toga posla u smislu vršenja nadzora nad raspodelom i što lakšom nabavkom namirnica. Taj zadatak potpuno može da ispuni nepartijka žena-radnica, a međutim ostvarenje tog zadatka, najviše će doprineti učvršćenju socijalističkog društva.

Ukinuvši privatnu svojinu na zemlju i gotovo sasvim ukinuvši tu svojinu i na fabrike, i na zavode, sovjetska vlast teži tome da svi trudbenici, ne samo partijci, nego i nepartijci, i ne samo muškarci, nego i žene, učestvuju u toj privrednoj izgradnji. Ta stvar, koju je započela sovjetska vlast, može krenuti napred samo onda kada po čitavoj Rusiji umesto stotina žena uzmu u njoj učešća milioni i milioni žena. Onda će socijalistička izgradnja, u to smo uvereni, biti obezbeđena. Onda će trudbenici dokazati da mogu živeti i da mogu upravljati privredom i bez spahija i kapitalista. Onda će socijalistička izgradnja u Rusiji stajati tako čvrsto, da nikakvi spoljni neprijatelji u drugim zemljama i u samoj Rusiji neće biti opasni za Sovjetsku Republiku.

"Pravda", br. 213, 25 septembra 1919 g.
Dela, knj. XXIV, str. 467-472, rusko izdanje.-

[ na početak ]



SOVJETSKA VLAST I POLOŽAJ ŽENE
(6 novembar 1919 g.)

Dvogodišnjica sovjetske vlasti primorava nas da bacimo sumaran pogled na ono što je za to vreme ostvareno i da razmislimo o značaju i cilju izvršenoga prevrata.

Buržoazija i njene pristalice optužuju nas da narušavamo demokratiju. Mi tvrdimo da je sovjetski prevrat dao još neviđen potsticaj razvitku demokratije i u dubinu i u širinu, i to demokratije baš za radne i od kapitalizma ugnjetene mase, - prema tome, demokratije za ogromnu većinu naroda, prema tome, demokratije socijalističke (za trudbenike), za razliku od demokratije buržoaske (za eksploatatore, za kapitaliste, za bogataše).

Ko je u pravu?

Dobro ući u to pitanje, dublje ga shvatiti - znači uzeti u obzir iskustvo dveju godina i bolje se pripremiti za njegov dalji razvitak.

Položaj žene osobito očigledno pokazuje razliku između buržoaske i socijalističke demokratije, osobito jasno odgovara na postavljeno pitanje. U buržoaskoj republici (tj. gde postoji privatna svojina na zemlju, fabrike, zavode, akcije itd.), pa bila to i najdemokratskija republika, položaj žene nigde na svetu, pa ni u jednoj najnaprednijoj zemlji, nije postao potpuno ravnopravan. I to u prkos tome što je od vremena Velike francuske (buržoasko-demokratske) revolucije proteklo više od 1 i 1/4 veka.

Buržoaska demokratija obećava na rečima jednakost i slobodu. A na delu ženskoj polovini ljudskog roda nijedna, pa ni najnaprednija, buržoaska republika nije dala ni potpunu zakonsku jednakost s muškarcem, ni slobodu od muškarčevog tutorstva i ugnjetavanja.

Buržoaska demokratija je demokratija kitnjastih fraza, svečanih reči, primamljivih obećanja, zvučnih parola o slobodi i jednakosti, a na delu sve to prikriva neslobodu i nejednakost žene, neslobodu i nejednakost trudbenika i eksploatisanih.

Sovjetska ili socijalistička demokratija odbacuje lepe, ali lažne reči, objavljuje nemilosrdni rat licemernosti "demokrata", spahija, kapitalista ili sitnih seljaka, koji se bogate na špekulativnoj prodaji viškova žita gladnim radnicima.

Dole ta gnusna laž! Ne može biti, nema, niti će biti "jednakosti" ugnjetenih s ugnjetačima, ekploatisanih s eksploatatorima. Ne može biti, nema, niti će biti prave "slobode" dok nema slobode za ženu od zakonskih privilegija u korist muškarca, dok nema slobode za radnika od jarma kapitala, dok nema slobode za radnog seljaka od jarma kapitaliste, spahije, trgovca.

Neka lažljivci i licemeri, tupoglavci i slepci, buržuji i njihove pristalice obmanjuju narod govoreći o slobodi uopšte, o jednakosti uopšte, o demokratiji uopšte!

Mi govorimo radnicima i seljacima: zderite masku s tih lažljivaca, otvarajte oči tim slepcima! Pitajte:
- Jednakost kojeg pola s kojim polom?
- Koje nacije s kojom nacijom?
- Koje klase s kojom klasom?
- Sloboda od kojeg jarma ili od jarma koje klase? Sloboda za koju klasu?
Ko govori o politici, o demokratiji, o slobodi, o jednakosti, o socijalizmu, ne postavljajući ova pitanja, ne ističući ih na prvo mesto, ne boreći se protiv zabašurivanja, skrivanja, zataškavanja tih pitanja, - taj je najgori neprijatelj trudbenika, taj je vuk u jagnjećoj koži, taj je najljući protivnik radnika i seljaka, taj je sluga spahija, careva, kapitalista.

Za dve godine sovjetska vlast u jednoj od najzaostalijih zemalja Evrope učinila je za oslobođenje žene, za njenu jednakost s "jakim" polom toliko; koliko za 130 godina nisu učinile sve napredne, prosvećene, "demokratske" republike celoga sveta zajedno.

Prosveta, kultura, civilizacija, sloboda, - sve te lepe reči spojene su u svim kapitalističkim, buržoaskim republikama sveta sa nečuveno podlim, odvratno prljavim, životinjski surovim zakonima o nejednakosti žene - zakonima o bračnom pravu i o razvodu braka, o nejednakosti vanbračnog deteta sa "zakonitim", o privilegijama za muškarce, o ponižavanju i uvredi za ženu.

Jaram kapitala, jaram "svete privatne svojine", despotizam malograđanske ograničenosti, sitno-posedničkog koristoljublja - eto šta je smetalo najdemokratskijim republikama buržoazije da udare na te prljave i podle zakone.

Sovjetska Republika, republika radnika i seljaka, zbrisala je odmah te zakone, nije ostavila ni kamena na kamenu u tvorevinama buržoaske laži i buržoaske licemernosti.

Dole ta laž! Dole lažovi koji govore o slobodi i jednakosti za sve, dok postoji ugnjeteni pol, dok postoje ugnjetačke klase, dok postoji privatna svojina na kapital, na akcije, dok postoje oni siti koji viškovima svoga žita porobljavaju gladne. Ne sloboda za sve, ne jednakost za sve, nego borba protiv ugnjetača i eksploatatora, uništenje mogućnosti ugnjetavanja i eksploatisanja. To je naša parola!

Sloboda i jednakost za ugnjeteni pol!

Sloboda i jednakost za radnika, za radnog seljaka!

Borba protiv ugnjetača, borba protiv kapitalista, borba protiv špekulanata-kulaka!

To je naša borbena parola, to je naša proleterska istina, istina borbe protiv kapitala, istina koju smo mi bacili u lice svetu kapitala s njegovim sladunjavim, licemernim, bombastim frazama o slobodi i jednakosti uapšte, o slobodi i jednakosti za sve.

I baš zato što smo zderali masku te licemernosti, što s revolucionarnom energijom ostvarujemo slobodu i jednakost za ugnjetene i za trudbenike, protiv ugnjetača, protiv kapitalista, protiv kulaka, - baš zato je sovjetska vlast postala tako draga radnicima celog sveta.

Baš zato na dan dvogodišnjice sovjetske vlasti simpatije radničkih masa, simpatije ugnjetenih i eksploatisanih u svim zemljama sveta - na našoj su strani.

Baš zato na dan dvogodišnjice sovjetske vlasti uprkos gladi i zime, uprkos svim našim nevoljama koje nam pričinjava najezda imperijalista na Rusku Sovjetsku Republiku, mi smo puni tvrde vere u pravednost naše stvari, tvrde vere u neminovnu pobedu svetske sovjetske vlasti.

"Pravda", br. 249, 6 novembra 1919 g.
Dela, knj. XXIV, str. 517-519, rusko izdanje.

[ na početak ]



MEĐUNARODNI DAN RADNICA
(8 mart 1921 g.)

Glavno, osnovno u boljševizmu i u ruskoj Oktobarskoj revoluciji jeste uvlačenje u politiku upravo onih koji su najviše bili ugnjetavani pod kapitalizmom. Njih su kapitalisti ugnjetavali, obmanjivali, pljačkali i pod monarhijom i u demokratsko-buržoaskim republikama. To ugnjetavanje, to obmanjivanje, ta pljačka narodnog rada od strane kapitalista bili su neizbežni dok je vladala privatna svojina na zemlju, fabrike, zavode.

Suština boljševizma, suština sovjetske vlasti sastoji se u tome da se - razgolićujući laž i licemernost buržoaskog demokratizma, ukidajući privatnu svojinu na zemlju, fabrike, zavode, - sva državna vlast konceitriše u rukama radnih i eksploatisanih masa. One same, te mase, uzimaju u svoje ruke politiku, tj. stvar izgradnje novoga društva. Zadatak je težak, mase izmučene i prignječene kapitalizmom, ali drugog izlaza iz najamnog ropstva, iz robovanja kapitalistima nema i ne može biti.

A uvući mase u politiku nije moguće ako se u politiku ne uvuku žene. Jer je ženska polovina ljudskog roda pod kapitalizmom dvostruko ugnjetena. Radnicu i seljanku ugnjetava kapital, a povrh toga one čak i u najdemokratskijim buržoaskim republikama ostaju, prvo, nepunopravne, jer ih zakon ne izjednačuje s muškarcem; drugo, - i to je glavno - one ostaju u "kućnom ropstvu", "kućne robinje", jer ih davi najpipaviji, najgrublji, najtegobniji rad u kuhinji i uopšte u pojedinačnom kućnom gazdinstvu i porodici, koji čoveka najviše zaglupljuje.

Boljševička, sovjetska revolucija potseca korene ugnjetavanja i nejednakosti žena tako duboko, kako se nije usuđivala da ih potseče ni jedna partija i nijedna revolucija na svetu. Od zakonske nejednakosti žene s muškarcem nije kod nas, u Sovjetskoj Rusiji, ostalo ni traga. Sovjetska vlast je potpuno uništila naročito odvratnu, podlu, licemernu nejednakost u bračnom i porodičnom pravu, nejednakost u odnosu prema detetu.

To je tek prvi korak ka oslobođenju žene. Ali nijedna od buržoaskih, pa i najdemokratskijih republika nije se usudila da učini ni taj prvi korak. Nije se usudila iz straha pred "svetom privatnom svojinom".

Drugi i glavni korak jeste ukidanje privatne svojine na zemlju, fabrike, zavode. Time i jedino time otvara se put ka potpunom i stvarnom oslobođenju žene, njenom oslobođenju od "kućnog ropstva" putem prelaza od sitnog pojedinačnog kućnog gazdinstva na krupno podruštvljeno gazdinstvo.

Taj prelaz je težak, jer se ovde radi o preobražaju najukorenjenijeg, najuobičajenijeg, najukočenijeg, okoštalog "poretka" (istinu reći, gadosti i divljaštva, a ne "poretka"). Ali je taj prelaz započeo, stvar je pokrenuta, pošli smo novim putem.

I na međunarodni dan radnica, u svim zemljama sveta na bezbrojnim konferencijama radnica odjekivaće pozdravi Sovjetskoj Rusiji, koja je započela nečuveno teško i mučno, ali veliko, od svetsko-istoriskog značaja, i zaista oslobodilačko delo. Odjekivaće bodri pokliči da ne klonemo duhom pred svirepom i često zverskom buržoaskom reakcijom. Ukoliko je koja buržoaska zemlja "slobodnija" ili "demokratskija", utoliko se više pomamljuje i besni banda kapitalista protiv revolucije radnika. Primer za to je demokratska republika Severno-Američkih Sjedinjenih Država. Ali se radnik u svojoj masi već trgao iz sna. Imperijalistički rat konačno je probudio uspavane, upola bunovne, začmale mase i u Americi, i u Evropi, i u zaostaloj Aziji.

Led je probijen u svim krajevima sveta.

Oslobođenje naroda od jarma imperijalizma, oslobođenje radnika i radnica od jarma kapitala nezadrživo ide napred. Desetine i stotine miliona radnika i radnica, seljaka i seljanki pokrenuli su to delo napred. I zato će oslobođenje rada od jarma kapitala pobediti u celom svetu.

Dela, knj. XXVI, str. 193-194, rusko izdanje.



fusnote:


V. I. Lenjin
"O radnicama i seljankama"
KULTURA
BIBLIOTEKA MARKSIZMA-LENJINIZMA 1947

Računarska obrada teksta: Pobunjeni um web magazin, 2003.


[ na početak | spisak autora | kontakt ]

POBUNJENI UM web magazin (www.come.to/crveni), kontakt: proleter@email.com
Svako korišćenje, kopiranje i distribuiranje materijala je dozvoljeno, izuzev u komercijalne svrhe. Molimo vas da sačuvate oznaku izvora sa koga je materijal preuzet.